Zao plan – kako uništiti Zemlju?

Apr 2, 2014 by

 

zemlja

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Nije tako lako

Uništavanje planete Zemlje je teže nego što ste možda navedeni da pomislite.  Videli ste filmove u kojima neki negativac preti da će uništiti Zemlju. Čuli ste ljude na vestima kako tvrde da sledeći nuklearni rat, seča šuma I zagađivanje atmosfere prete da dovedu do kraja sveta.

Budale.

Zemlja je izgrađena da traje. To je 4.550.000.000 godina stara I 5,973,600,000,000,000,000,000 tona teška gvozdena lopta. Više puta je primila razoran udar asteroid nego što ste vi večerali, I evo još veselo kruži.

Dakle, moj prvi savet za vas “zemljorazarači”: Nemojte misliti da će to biti lako.

 

Spontano nestajanje

Trebaće vam: Ništa

Metod: Nema metode.  Jednostavno sedite I vrtite palčeve kao, sasvim slučajno, svih 200 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 atoma koji čine Zemlju, istovremeno I spontano prestaju da postoje. Napomena:  šanse da se to desi su jedan prema guglpleks. U suprotnom je upotrebljen neki tajanstveni (čitaj: naučno smešan) uređaj za manipulaciju verovatnoće.

Krajnje, krajnje smeće.

Ugrabljeni od strane strangeleta

Trebaće vam: Stabilan strangelet

Metoda: Preuzimanje kontrole nad  Relativisičkim Heavy Ion Colliderom u Nacionalnoj laboratoriji u Brukhejvenu, Long Ajlend, NY. Koristite RHIC da ostvarite I zadržite stabilnost strangeleta. Držite ga stabilnim onoliko dugo koliko je potrebno da apsorbuje čitavu Zemlju. Održavati strangelet stabilnim je jako teško nakon što je jednom apsorbovao stabilizirajući mehanizam, ali kreativna rešenja su moguća.

Nedavno je postojala medijska buka o mogućnosti da se to zapravo dogodi u RHIC-u , ali su u stvarnosti šanse da se strangelet održi stabilnim skoro ravne nuli.

Zemljino posledne počivalište:  Velika masa čudne materije.

 

Usisavanje u mikroskopske crne rupe

Trebaće vam: mikroskopska crna rupa. Imajte na umu da crne rupe nisu večne, one isparavaju zbog Hokingovog zračenja. Za prosečnu crnu rupu to traje nezamislivu količinu vremena, ali se mikroskopskoj može desiti gotovo trenutno, pošto vreme isparavanja zavisi od mase.  Zbog toga vasa crna rupa mora preći kritičan prag mase, tj. trebala bi imati masu jednaku masi Mont Everesta. Stvaranje mikroskopske crne rupe je varljivo, jer treba razumnu količinu neutroniuma , ali može biti eventualno ostvarivo ometanjem velikog broja atomskih jezgri dok se drže na okupu. Ovo ostavljam kao vežbu za čitaoca…

Metoda: Jedostavno stavite crnu rupu na površinu Zemlje I čekajte. Crne rupe su tako velike gustine da prolaze kroz obični materiju kao kamen kroz vazduh.  Crna rupa će se kao olovni visak spuštati kroz tlo, proždirući svoj put do središta Zemlje I na njenu drugu stranu, onda će oscilirati nazad I sve tako kao pendulum koji apsorbuje materiju. Na kraju će se eventualno “odoriti” na jezgru, kad apsorbuje dovoljno materije koja će je usporiti. Zatim trebate samo čekati, dok sedi I konzimira ostatak Zemlje.

Vrlo, vrlo malo verovatno. Ali, ne I nemoguće.

Zemljino poslednje počivalište: singularost skoro nulte veličine, koja će potom nastaviti kružiti oko Sunca kao I obično.

 

Raznesena materijom / Reakcija antimaterije

Trebaće vam:   2 500 000 000 000 tona antimaterije. Antimaterija – najeksplozivnija moguća stvar, može se proizvesti u malim količinama, koristeći bilo koji veliki akcelerator čestica, ali će potrajati dosta vremena za izradu potrebne količine. Ako možete napraviti odgovarajuću mašineriju, moguće je.  Ili, puno lakše – jedostavno “okrenuti” 2 500 000 000 000 materije kroz četvrtu dimenziju, odjednom.

Metoda: Ova metoda uključuje aktiviranje bombe tako velike da raznese Zemlju na komade.

Koliko je to teško? Gravitaciona energija vezanja na nekoj planeti M I poluprečnika R – ako uradite dugačke formule – je data formulom E = (3/5) GM ^ 2 / R. za Zemlju, rezultat je oko 224 000.000 000 000 000 000 000 000 000 000 džula. Suncu treba skoro CELA NEDELJA da izbaci toliku energiju. Razmislite o tome!

Oslobađanje tolike energije zahteva potpuo uništenje 2 500 000 000 000 tona antimaterije. To je uz pretpostavku nultog gubitka energije na toplotu I zračenje, što u stvarnosti verovatno ne bi bio slučaj. Nakon što ste stvorili svoju antimateriju, verovatno negde u Svemiru, još je samo morate pokrenuti prema Zemlji.  Oslobođena energija (poštujući Ajnštajnovu jednačinu   E = mc ^ 2) bi trebala biti dovoljna da raznese Zemlju na hiljade komada.

Zemljino poslednje počivalište: Drugi asteroidni pojas oko Sunca.

Najraniji datum izvedivosti:  godina 2 500. Naravno, ako se dokaže mogućim da je moguće stvoriti toliku količinu antimaterije, što nije nužno slučaj, manje antimaterijske bombe će već biti napravljene.

 

Uništena energijom detonacije vakuuma

Trebaće vam: sijalica

Metoda: Ovo je zabavno.  Savremene naučne teorije nam govore da je ono što se može videti kao vakuum, nije samo vakuum u proseku, I zapravo buja velikim količinama čestica I antičestica koje se stalno pojavljuju, a zatim uništavaju jedne druge. Takođe se iznosi da zapremina prostora zatvorenog sijalicom sadrži dovoljno vakuumske energije da prokuva sve svetske okeane.  Dakle, vakuumska energija bi mogla biti najobilniji izvor energije svih vrsta energija.  i tu vi nastupate. Sve što treba da učinite je da shvatite kako izvući tu energiju I iskoristiti je u nekoj vrsti elektrane – to se, bez mnogo sumnje, može lako učiniti – I onda potajno dozvoliti da reakcija izađe van kontrole.  Oslobođena energija bi bila dovoljna da uništi celu planet Zemlju, a verovatno I Sunce.

Malkice je moguće.

Zemljino poslednje počivalište: Brzošireći oblak čestica različitih veličina.

Najraniji datum izvedivosti: otprilike 2060. godina .

 

Uvučena u divovsku crnu rupu

Trebaće vam: Crna rupa, izuzetno moćni raketni motori, i opcionalno, veliko stenovito planetarno telo. Najbliža crna rupa Zemlji je udaljena  1600 svetlosnih godina, u smeru Strelca, u orbiti V4641.

Metoda: nakon lociranja crne rupe, morate je spojiti sa Zemljom. Ovo je verovano deo plana za koji će trebati najviše vremena. Postoje dve metode: pomeranje planete Zemlje ili pomeranje crne rupe, mada će za najbolji rezultat verovatno biti potrebno pomeriti oboje odjednom.

Veoma teško, ali definitivno moguće.

Zemljino poslednje počivalište: kao deo mase crne rupe.

Najraniji datum izvedivosti: ne očekuje se da će potrebne tehnologije biti dostupne pre 3000. godine, I dodajte još najmanje 800 godina za putovanje. (To je u referentnom okviru vanjskog posmatrača I pod pretpostavkom da ste pomerili I crnu rupu I Zemlju odjednom.)

 

Studiozna I sistemska dekonstrukcija

Trebaće vam: moćan pokretač mase, ili idealno, mnogo njih I spreman pristup za otprilike 2 * 10 ^ 32J.

Metoda: Ono što ćemo učiniti ovde je iskopati Zemlju, gromadu po gromadu I pogurati mnogo njih u orbitu.  Da. Svih 6 sekstiliona tona. Pokretač je vrsta ogromnog elektromagnetskog pištolja, koji je bio predložen kao način prenošenja miniranog materijala sa Meseca na Zemlju. U suštini, samo ubacite masu u pokretač I ispalite u pravom smeru. Koristili bismo naročito moćan model.

Alternativna metoda za ispaljivanje materijala u Svemir uključuje prevoz spejs šatlovima ili svemirskim liftovima. Međutim, sve ove metode zahtevaju, da naglasim, zahtevaju titansku količinu energije za obavljanje.

Ako bismo želeli I bili voljni da uložimo sredstva u to, mogli bismo pokrenuti process ODMAH. Ustvari, sa svim krhotinama koje su ostale u orbiti, na Mesecu I lutaju Svemirom, to smo već uradili.

Zemljino poslednje počivalište: mnogo sitnih delova, neki bi pali na Sunce, a ostatak bi bio razasut širom Sunčevog sistema.

Najraniji datum izvedivosti: Ah. Da. Na milijardu tona mase kojom upravlja zemljina gravitacija, po sekundi:  189 miliona godina.

 

Pretvorena  u prah pod udarom tupih predmeta

Trebaće vam:  veliki teški kamen…možda Mars

Metoda: u suštini, sve može biti uništeno ako ga udarite dovoljno jako. SVE. Koncept je jednostavan: pronaći jako, jako veliki asteroid ili planetu, ubrzati do ogromne brzine I baciti na Zemlju. Rezultat: spektakularan sudar koji bi, nadajmo se, rezultirao raspršivanjem Zemlje – smrskavanjem u brojne velike komade koji će, ako je sudar bio dovoljno jak, prevazići sopstvenu gravitaciju I razići se tako da se nikad vise ne koaguliraju u planetu.

Kratka analiza o veličini potrebnog objekta može se pronaći ovde: padajući minimalnom brzino od 11km/s pod pretpostavkom nultog gubitka energije, objekat koji se baca  morao bi imati masu od oko 60% Zemljine mase. Mars, naša susedna planeta iznosi 11% Zemljine mase, a Venera, sledeća planeta oko 81%.  Sve to pod pretpostavkom da ćemo “belu loptu” baciti brzinom većom od 11 km/s (mislim, više poput  55 km/ ili 8o km/s).

Očito, I manja bi stena obavila posao, samo je trebate jače baciti. Asteroid od  10 000 000 000 000 tona bačen brzinom od 90% brzine svetlosti bi učinio isto. Pogledajte Vodič za pokretnu Zemlju za informacije o manevrisanju velikim gromadama stena u međuplanetarnim rastojanjima.

Prilično uverljivo.

Zemljino poslednje počivalište: razne, otprilike veličine Meseca gromade, razasute po Sunčevom sistemu.

 

Pojedena od strane von Nojmanovih mašina

Trebaće vam: von Nojmanova mašina

Metoda: von Nojmanova mašina je uređaj koji je mogao napraviti tačnu kopiju sebe ako mu se daju potrebne sirovine. Napravite jedan koji se skoro ceo sastoji od željeza, magnezijuma, aluminijuma I silicijuma, glavnih elemenata zemljinog jezgra I omotača. Nije bitno kolika je mašina sve dok se može reprodukovati u određenom periodu vremena.  Ostavite je ispod Zemljine kore I neka se sama brine za sebe. Gledajte kako stvara novu mašinu, onda dve stvaraju druge dve, pa četiri stvaraju četiri. Pošto se broj mašina brzo uduplava, Zemlja će uskoro, zastrašujućom brzinom biti progutana u roj od verovatno sekstilion von nojmanovih mašina. Tehnički, vaš cilj je sada ostvaren – nema više Zemlje – ali ako želite biti temeljni, možete narediti vašim mašinama da se zakovitlaju prema Suncu, zajedno sa svim ostalim elementima u tragovima. Ovo kovitlanje bi se moglo postići koristeći raketni pogon neke vrste.

Dakle, samo lud bi pomislio da će to uspeti.

Zemljino poslednje počivalište: tela von Nojmanovih mašina, a zatim mala loptica željeza koja tone prema suncu.

Najraniji datum izvedbe: 2045 – 2050. ili malo ranije.

 

Bačena na Sunce

Trebaće vam: oprema za pomeranje Zemlje

Metoda: zakovitlati Zemlju u Sunce. Slanje Zemlje na putanju sudara sa Suncem nije tako lako kao što biste mogli pomisliti, iako, zapravo ne moraju se doslovno sudariti, dovoljno je da Zemlja pridje blizu (unutar Roche granice) I bude rastrgana plimnim silama.

To je nemoguće na našem tehnološkom nivou razvoja, ali sam siguran da će jednog dana biti moguće.  U međuvremenu može se slučajno desiti da nešto naiđe I zakuca Zemlju u tom smeru.

Zemljino poslednje počivalište: mala loptica željeza koja polako utanja u Sunce.

Najraniji datum izvodljivosti: “božijim delom”: 25 godina (da je ranije, već bismo uočili asteroid; rukama čoveka:  imajući u vidu stopu razvoja tehnologije, 2250. godina.

Nadjite nas na facebook-u: https://www.facebook.com/groups/289381554458721/

Social Comments

Leave a Reply