Uređaj koji meri sve (bolesti delova tela) ili ništa

Aug 14, 2015 by

Scam-Alert

7. avgusta 2015. godine prisustvovao sam promociji uređaja za koji se tvrdi da meri bolesti delova tela. Pročitajte tekst do kraja pa procenite sami koliko je to istinito. Mesto i imena organizatora i promotera su namerno izostavljena, kako me šarlatani ne bi tužili, kao što je Slađana Velkov tužila Nebojšu Bohuckog i Katju Pulevnu zbog sledećeg gostovanja:

Ulazim u hladovinu kafane (napolju je preko 33 stepena). Dočekuje nas prijatan mladić tridesetih godina (pretpostavljam promoter). Unutra tiha relaksirajuća muzika, oko deset stolova, četiri stolice po stolu, šest starijih žena sedamdesetih godina i jedna četrdesetogodišnjakinja sa ćerkicom. U zadnjem, odvojenom delu, gde se obično toči piće primećuje se drugi muškarac četrdesetih godina, pretpostavljam organizator promocije. Na stolu su flajeri za filtere za vodu sa aktivnim ugljem, masažere, posteljine, nakit, Tesline ploče, zaštitu od zračenja mobilnih telefona. U stvari flajer kojim se pozivam na promociju me je privukao – da uživo, a ne samo preko interneta uvidim psihološki profil i starosnu grupu osoba koje prodaju i koje kupuju stvari za koje ne postoje naučni dokazi. Čim neko prodaje uređaj za koju tvrdi da “neutrališe štetna zračenja”, a da prethodno nije definisao šta su to “štetna zračenja” u meni odmah proradi detektor lažne nauke. Posebno ne volim kada pomenu Nikolu Teslu. Kao začin C, u sve ga mešaju.

Na početku promoter nudi gostima da probaju uređaje za masažu. Dve žene se javljaju, promoter im postavlja pojaseve masažera oko vrata, na njima se uključuje crveno svetlo, (promoter ga neispravno naziva infracrvenim zračenjem) i žene uživaju u prijatnoj masaži vrata.

Nude nas osveženjem. Svi iz skromnosti naručuju vodu, a promoter nudi posebnu, filtriranu. Raspituje se kakva je masaža, da li je voda prijatnija. Dok čekamo da dođu svi gosti, demonstriraju nam se razni programi i brzine masažera. Gospođa sa susednog stola raspituje se za neželjeni efekat, međutim odmah je razuverena. Masažer ih nema, a doktori preporučuju pola sata dnevno za prijatan osećaj. Može i duže, ali nema potrebe. Uglavnom, sve je prijatno, lepo, smireno, sve do trenutka kada promoter počinje sa promocijom uređaja koji meri “nešto”. Sledi transkript ključnih delova.

Promoter: Ajde ovako, za sve koji se ne masiraju, pa ćemo posle naravno i za ostale. Imamo jedan mali digitalni aparatić da izmerimo protok energije u organima unutrašnjim našim, da vidimo kako vam to prija [grad], jel ste malo nešto poboljšani u odnosu na to kad ste nam došli u [grad], da se samo ne uplašite ako neki parametar bude povišen ili snižen, nije to neka precizna dijagnostika da utvrdi konkretne probleme, već samo može da ukazuje na neke stvari. Da li ste pod stresom, da li možda pritisak krvni, da li ste pod zamorom tim hroničnim i slično. Sada ćemo ovde jedan po jedan da izmerimo to.

Uređaj koji iznosi je bela plastična kutijica, veličine 8x6x3cm, poput debelog tableta oštrih ivica. Sa leve strane uređaja štrči poluga prekidača, verovatno za uključenje, a na gornjoj, najširoj strani je LCD displej i dve kvadratne elektrode 8x8mm od različitih metala blizu donjih ivica. Jedna je narandžasto-crvene boje, pretpostavljam od bakra, a druga je sjajna poput aluminijuma. Na uređaju je sitoštampom sa desne strane displeja nešto odštampano – pretpostavljam vrednosti otpornosti i prikazani delovi tela čije se zdravlje navodno meri.

Promoter: E, evo, kao što sam rekao, znači sada ćemo da izmerimo bioenergiju i biološko stanje unutrašnjih organa. Ajde ovako da krenemo.

Ja: Jel’ to vadi krv ili?

Promoter: Ne, ne, ne. Ništa, ovo je samo digitalnim putem, stavljamo prst ovako jedan po jedan, pošto se nervni završeci nalaze na krajevima.

Ja: To meri otpornost?

Promoter: Ahm, jeste.

Ja: Znači, radi kao običan unimer odnosno ommetar od 400 dinara kod kineza?

Promoter: Ne. Nije, nije, nije ovo je Džinijusov aparat odnosno biometar, znači detektuje protok energije unutrašnjih organa…

Ja: Koje energije? U kojim jedinicama se meri ta energija?

Promoter: Da. Da. Evo, sad ćete i videti. [pokazuje gospođi preko puta mene] Stavite prst po prst. Evo tako.

Gospođa: Ovde sa strane, tu? [postavlja kažiprste sa strane]

Ja: Ne, na elektrode. [postavlja kažiprste obe ruke na elektrode]

Promoter: Jeste. Evo ga ovako, ovde su parametri, znači svaki prst ukazuje na funkcionalnost različitog organa, znači mapa…

Ja: To je tri i po kilooma?

Promoter: Da, a ovde sa strane su parametri odnosno neke vrednosti koje mogu da budu snižene, u nekom dovoljnom parametru, dobre, visoke ili ekstremne. Ono što je vrlo bitno da budu ujednačene na svakom prstu. Negde će da pokazuju niže, neke više, bitno je da budu ujednačene. Evo ga. Od tri do pet kažu da je jako dobar parametar, vama je tri i po, dovoljno je nekoliko sekundi samo da detektuje. Ovo je za glavu, odnosno za protok energije, hm, mozak, moždane aktivnosti i slično. Može sledeći prst. Nekoliko sekundi je dovoljno.

Ja: Samo trenutak. Struja koja prolazi kroz njeno telo ni ne dolazi do mozga. bukvalno prolazi od prsta, preko vrata do ovde [pokazujem na drugi prst], to je najkraći protok struje. Tako se meri električna otpornost.

Promoter: Dobro, ali ovo, ovo je aparat koji je… Čime se vi bavite?

Ja: Ja sam elektrotehničar.

Promoter: Dobro.

Ja: Inače vezista sam bio u vojsci.

Promoter: Ne, ovo nema veze konkretno, nema veze direktno sa strujom, ovde se meri biopolje, odnosno aktivnosti protok energije…

Ja: U kojim jedinicama? Koje su merne jedinice?

Promoter: Ajde, to će [prodavac] kasnije da vam kaže, on je više malo stručniji za tu temu. Ovo je sledeći prst, za pluća.

Gospođa postavlja srednje prste na elektrode.

Ja: On opet ne meri ništa drugo, ponovo meri protok…

Promoter: Dobro, ako ste skeptik, ne morate da prihvatite ovaj test uopšte. Ne znam koji je cilj vašeg dolaska i ovaj razgovor, ako ste skeptik po tom pitanju.

Ja: Da vidim šta radite. Da pomalo i obrazujem ljude koji nisu dovoljno obrazovani šta se meri takvim uređajem.

Promoter: Zar mislite da ste akreditovani za to…

Ja: Naravno.

Promoter: …i da vaše mišljenje može da bude eminentno? Šta vama potvrđuje to? Čime možete da potvrdite takvo nešto?

Ja: Vikipedijom. Električna otpornost. Ommetar. 400 dinara.

Promoter: Znate li da Vikipediju mogu da pišu korisnici? To nije…

Ja: Mogu srpsku, englesku ne mogu [ovo nije istinito – pomešao sam sa temama koje se bave medicinom].

Promoter: Mogu bilo koji. To nije, to nije… Ali dobro, nemojte maltletirati onda, to nije…

Ja: Ne, interesuje me vrlo.

Promoter: Pa ne, vidim da ste tu da pobijete sve te teorije, nije poenta to, hvala vam što ste došli još jednom,

Ja: Molim.

Promoter: bolje da odete, da ne biste gubili vreme, meni nije u cilju da ovde imamo neprijatnu situaciju.

Ja: Zbog čega neprijatnu situaciju, razgovaramo. Vi tvrdite da…

Promoter: Pa ne, ovo je napad, ovo nije razgovor, jednostavno to nije na, takva su pravila naša, ako ne želite da učestvujete…

Ja: Ali želim da učestvujem!

Promoter: Mi ne želimo takve goste i nemojte da nas stavljate u neprijatnu situaciju.

Ja: Dobro, ja bih mogao da ostanem.

Promoter odlazi na konsultacije sa organizatorom, pita za još zainteresovanih za masažu, namešta masažer devojčici ali se vraća za par minuta.

Promoter: Imamo, jednostavno, pravila su pravila… ako takve razgovore, onda…

Ja: Kakve razgovore, ja vas nisam ni na koji način napadao. Vi mene sada napadate tako što želite da me izbacite odavde.

Promoter: Ali, u redu, imamo i drugačije načine.

Ja: U redu, prijatno. [odlazim]

Majka ustaje, skida masažer sa ćerkinog vrata, opraštaju se i odlaze. Srećemo se na ulici nakon 5-6 minuta i objašnjava mi da je to uradila jer su mi organizatori promocije zabranili kritiku.

Zbog čega sam uradio to što sam uradio? Zbog toga što sam odmah po demonstraciji uređaja znao da on može da meri samo električnu otpornost delova tela između dva prsta, tačnije od leve elektrode preko levog kažiprsta putem podlaktice, lakta, nadlaktice, ramena, vrata, ramena desne ruke, nadlaktice, lakta, podlaktice, kažiprsta desne ruke do desne elektrode. Eventualno, umesto otpornosti mogao je da se meri površinski napon na koži, ili struja dobijena elektrolizom vlažnih (znojavih) prstiju u kontaktu sa različitim metalima, međutim to smatram daleko manje verovatnim. Sve ove merne veličine (otpornost, jednosmerni napon, jednosmerna struja) može izmeriti bilo koji unimer (digitalni je oko 400 dinara kod kineza, a analogni, sa kazaljkom je oko 300 dinara). Smatram da je veoma nemoralno bakama (jedna je 1933 godište) prodavati ommetar neistinito tvrdeći da izmerena otpornost od kažiprsta do kažiprsta meri zdravlje mozga, dok električna otpornost od srednjeg do srednjeg prsta meri zdravlje pluća.

Električna otpornost ljudskog tela zavisi od mnogo faktora. Najznačajniji je vlažnost prstiju koji su u kontaktu sa elektrodama dok su manje značajni kontaktna površina elektroda sa kožom, pritisak kojim se deluje na elektrode, električna otpornost kože, zaprljanost, opekotine ili rane na prstima koji se pritiskaju na elektrode, dužina kojom merna struja prolazi kroz telo, poprečni presek delova tela kroz koje prolazi merna struja, električna otpornost telesnih tečnosti i količina jonskih nosioca naelektrisanja (poput soli) rastvorene u telesnim tečnostima.

Telo pruža električnu otpornost protoku struje merenu u omima (Ω). Preko 99% električne otpornosti pruža koža, čiji se raspon otpornosti kreće od oko 1 kiloom (kΩ) pa do oko 100kΩ. Koža grubih, suvih ruku imaće veće vrednosti električne otpornosti, zbog debelog sloja mrtvih ćelija u površinskom sloju. Interna električna otpornost tela je oko 300Ω, obzirom da električna struja lakše prolazi kroz mokro, relativno slano tkivo ispod kože.

U slučaju kožne displazije, oboljenja koje prouzrokuje nemogućnost znojenja, električna otpornost kože može da bude toliko velika da se konstantno ponaša kao električni izolator, pa osoba može da golim rukama dodiruje provodnike pod gradskom mrežom.

Ne postoje pouzdani naučni dokazi koji pokazuju da se uređaji koji se zasnivaju na merenju električne otpornosti mogu koristiti za detekciju bilo kog oboljenja.

Od čega se u stvari sastoji uređaj koji je bio na prezentaciji? Od ovakvog instrumenta – unimera, kojem su pipalice zamenjene elektrodama od različitih materijala (bakar i aluminijum pretpostavljam).

Unimer je podešen tako da je kružni preklopnik za biranje mernih veličina i opsega okrenut ka donjem levom delu (sa oznakom oma – Ω) na “20k” opsegu, pa meri električnu otpornost do 20kΩ. Gotovo svaki praktičar elektro struke, od elektroinstalatera do servisera bele tehnike bi mogao da unimer prepakuje u fensi kutijicu sa sitoštampom, doda prekidač za uključenje/isključenje, elektrode umesto pipalica i da tvrdi da kutijica nakon što se uključi i pritisnu elektrode prstima meri da li su nam mozak, pluća ili drugi organi zdravi.

To nije moralno.

Ja ću jednom da ostarim. Meni će šarlatani sa malih ekrana da serviraju magične lekove za sve bolesti, a ako me stigne demencija, neću biti u stanju da ih razlikujem od medicine zasnovane na dokazima. Kritika šarlatana je borba za sopstveni opstanak.

 

Kako smo dospeli tu gde jesmo?

2007 godine je bivši ministar zdravlja Tomica Milosavljević potpisao Pravilnik o bližim uslovima, načinu i postupku obavljanja metoda i postupaka tradicionalne medicine.

Pravilnikom je dozvoljena primena raznih tehnika koje nemaju uporište u medicini zasnovanoj na dokazima. Alternativna i tradicionalna medicina koje jesu zasnovane na dokazima nazivaju se: medicinom. Donošenju pravilnika prethodio je politički pritisak alternativaca (pre svih Vuka Stambolovića) koji su želeli da legalizuju svoje tehnike, kakve god one bile. Nisu sve tehnike loše. Na primer, joga, tai či čuan i či gong vežbe mogu da budu odlične za održavanje fizičke kondicije, međutim, isto se postiže boksom, fudbalom ili baletom. Da li bi i te tehnike trebalo ubaciti u metode unapređenja zdravlja? Isto koliko bi hirurško odstranjivanje apendiksa slepog creva trebali da smatramo sportom.

Neke alternativne tehnike mogu, ali i ne moraju da pomognu. Generalno nisu opasne, a zdravstveni efekat im može biti veći od placebo efekta. Tu spadaju fitoterapija (travarstvo), ajurveda, makrobiotika, apiterapija (lečenje medom), hiropraksa i primenjena kineziologija. Kod njih je problem što su medicinski efekti najčešće niski i što alternativci izbegavaju standardizaciju svojih proizvoda. Na primer, lekovitost određenih čajeva jeste zdravstveno ispitana, ali oni pored aktivnih materija (koje su u stvari zaslužne za lečenje) mogu da sadrže neutralne, pa čak i štetne materije. Prilikom proizvodnje leka se uzimaju iz biljaka samo aktivne materije, precizno se mere, doziraju, pakuju i vodi se računa o skladištenju i roku trajanja. Travarstvo ne ispunjava takve standarde. U zavisnosti od vremenskih uslova, mesta branja, skladištenja, načina pripreme i doziranja, u čaju može drastično da varira količina aktivne, ali i ostalih materija.

Ostale tehnike poput akupunkture, homeopatije ili kvantne medicine su čista besmislica. Uređaj čijoj sam prezentaciji prisustvovao spada u domen “kvantne medicine i srodnih tehnika” odobrene pravilnikom.

Slikano 8.1.2015. u Zaječaru na izlogu apoteke Uniprom M kod izlaza iz Intereksa

Slikano 8.1.2015. u Zaječaru na izlogu apoteke Uniprom M kod izlaza iz Intereksa

 

Šta povodom alternative rade naše ustanove?

Gotovo ništa. Najveći uspeh u suzbijanju lažne nauke u medicini imalo je Ministarstvo zdravlja za vreme Slavice Đukić Dejanović zbog uvođenja kazne za roditelje koji izbegavaju vakcinaciju dece i Liga za imunizaciju sa Zoranom Radovanovićem iz Srpskog lekarskog društva. Čak i one ustanove koje bi, bar po nazivu, trebale odnosno MORALE da se bave medicinom zasnovanom na dokazima skrenule su u suprotnu krajnost. Tako je na primer Udruženje za javno zdravlje Srbije zajedno sa pripadajućom Sekcijom za tradicionalnu medicinu najzaslužnije za politički pritisak za legalizaciju alternative. Nije to jedina takva ustanova, naprotiv to je tek mutna kap prljave reke. Izgleda da su “najčistiji” ostali manji domovi zdravlja koji često rade pod nehumanim uslovima, u kojima se pacijenti operišu dok krov prokišnjava i gde im se dozvoljava da pokvase čaršave vodom kako bi mogli da zaspu leti. Srpsko lekarsko društvo ima u svom sastavu sekcije za akupunkturu i homeopatiju i aktiv za kvantnu medicinu. Internet sajtom ministarstva zdravlja promoviše se tradicionalna i alternativna medicina pod linkom naziva preporučujemo. 2015. godine je Zdravstveni savet Srbije (na inicijativu Lige za imunizaciju) otkazao predavanje Slađane Velkov broj А-1-880/15 obzirom da je planirala da promoviše odbijanje vakcina i lekova, međutim istovremeno je u prvom polugodištu 2015. godine odobrio sledeća predavanja:

A-1-300/15 Homeopatija i Reiki kao podrška u lečenju pacijenata na primarnom nivou zdravstvene zaštite
A-1-878/15 Drago i poludrago kamenje kao homeopatski lek
A-1-879/15 Zdravlje i bolest u svetlu porodičnog rasporeda
A-1-881/15 Autogeni trening – holistički pristup stresu
A-1-901/15 Materia medika – situacija
A-1-868/15 Osnove medicinske moksibustije – metoda kineske tradicionalne medicine
A-1-869/15 Elektropunkturna dijagnostika po Foll-u (EAV)
A-1-870/15 Funkcionalna dijagnostika – metoda Nakatani
A-1-912/15 Osnovni nivo edukacije u homeopatiji
A-1-913/15 Osnovni nivo edukacije u homeopatiji 2
D-1-45/15 Principi homeopatije (test)
A-1-1624/15 Homeopatska praksa u Indiji – lično iskustvo
A-1-1447/15 Medicinska kupiranja – terapijska tehnika kineske tradicionalne medicine

Zakonima o oglašavanju i o zdravstvenoj zaštiti zabranjeno je reklamiranje metoda i postupaka tradicionalne i alternativne medicine u medijima, međutim nije zabranjena organizacija ovakvih predavanja. Na njima alternativci ne samo što dobijaju poene za obnovu licence, već svoje dogme prenose ostalim zdravstvenim radnicima!

Kako se protiv ovoga boriti? Kako vratiti zdravstvu poljuljani ugled? Ne znam, ali nešto bi trebalo preduzeti.

Slikano 19.3.2015. blizu autobuske stanice u Zaječaru

Slikano 19.3.2015. blizu autobuske stanice u Zaječaru

Rešenje bi moglo da podrazumeva rigorozniju kontrolu odobrenih seminara, veću prisutnost zdravstveno obrazovnih sadržaja u medijima, i ukidanje pravilnika o blažim uslovima, načinu i postupku obavljanja metoda i postupaka tradicionalne medicine, uz izmenu manjih delova zakona o zdravstvenoj zaštiti, zakona o oglašavanju i zakona o lekovima i medicinskim sredstvima koji se odnose na tradicionalnu i alternativnu medicinu. Ne može se od javnosti očekivati da se sama obrazuje ukoliko se istovremeno dozvoljava legalan rad homeopatama, isto kao što se ne može očekivati da ljudi ne idu kod vidovnjaka ako se dozvoli registrovanje agencije “Vidovita Zorka”. U potpunosti sam svestan da bi država odbacivanjem tradicionalne i alternativne medicine ostala bez dela redovnih priliva u budžet, međutim smatram da je javno zdravlje daleko, daleko bitnije.

Isidora Bjelica je početkom 2013. otkrila da ima tumor jajnika, stepena 3b (postoje četiri stepena – četvrti je najteži, dok oznake a i b označavaju ranu ili kasnu fazu). Prečnik tumora je bio preko 10cm. Nakon operacije se preporučuje hemioterapija (kako se tumor ne bi vratio) za sve stepene (1, 2, 3 i 4), osim ako je tumor mali i veoma rano otkriven (stepen 1a). Isidora se operisala ali je odbila hemioterapiju i odlučila da se leči u klinici alternativne medicine u Floridi. Nakon klinike tumor joj se dva puta vraćao i imala je još dve operacije. Hirurški su joj odstranjena oba jajnika, materica i stomačna maramica.

Ovo nije ni prvi ni poslednji put da je neko na bilo koji način pretrpeo štetu zbog svoje ili tuđe nekritičnosti. Sutra vaši najbliži mogu da budu žrtve pogrešnih informacija.

Autor: Nikolić Dobrica

Social Comments

Leave a Reply