STVOR(The Thing) – emancipacija društvenog neprijatelja

Feb 23, 2016 by

Mondo-The-Thing-Screenprint-Drew-Struzan

Kada se pojavilo Karpenterovo ‘remek delo’ na bioskopska platna leta 1982 godine,nije bilo dobro prihvaćeno od strane Američke publike koja je tada čeznula da upozna ‘dobroljubivog’ vanzemaljca E.T-a. Fijasko ovog filma se mogao uvideti u pojačanom tradicionalizmu Reganove politike i otvaranju pregovora sa tada najvećim neprijateljem Sovjetskim savezom.
Upravo zbog toga se desila velika empatija prema Karpenterovom filmu,jer je on najvećeg neprijatelja uvideo ‘u našim redovima’.
‘The Thing’ ili ‘Stvor’ je u filmu prikazan kao bakterija iz drugog univerzuma koja se krije u ljudskom telu. U slučaju opasnosti on je u sposobnosti da izvrši mutaciju organizma i klonira ga kako bi izvršio imitaciju.

 

To je onako grub opis samog tog vanzemaljskog bića, međutim sam film ima vrlo duboku poentu koja je svima nama poznata.
Stvor je zapravo metafora unutrašnje metafizičke strane svakog pojedinca koja se krije iza grube spoljašnosti. Svako od nas bi mogao biti taj ‘Stvor’. Kao i u samom filmu gde se monstrum krije u nekom od članova posade naučne ekspedicije i u stvarnom životu,neko od naših najbližih komšija bi mogao biti taj potencijalni monstrum koji se krije iza obične i neupečatljive spoljašnosti. Mnoge serijske ubice su bili ‘obični ljudi iz komšiluka’ koji su se vešto kamuflirali u ‘prosečne građane’ i za koje susedi nikada nisu čak ni posumnjali da bi ti ljudi mogli biti zločinci. Lik Gary u jednom delu filma pita MacReady-a, šta se desilo sa Benningsom koga je poznavao toliko godina, na šta mu je MacReady pojasnio ‘da ga je obuzeo taj Stvor’. Siroti Gary je zapravo onaj član porodice koji daje izjavu u novinama, da nikada ne bi ni naslutio da je njegov sused mogao da izvrši onakav stravičan pokolj koji se desio u Velikoj Ivanči kada je ubijeno 13-toro ljudi. Vratimo se na film, gledajući ga shvatamo da je neobjašnjivo biće zaposelo nekoliko člana ekspedicije koji međusobno komuniciraju telepatski. Ovde velemajstor John aludira na ‘vladare iz senke’ koji vladaju našim društvom, kojih je više i koji se kriju iza lažnih identiteta. Mnogi se pojavljuju kao obični ‘dobri’ građani i glume imitaciju običnog života kao i perfektno vanzemaljac u ovom filmu, a zapravo su svi povezani i odlučuju o našim životima, kontrolišu svetski bankarski sistem ili projektuju ratove. Možda zvučim kao Dejvid Ajk ali svima je nama poznato da je celim svetom raspostranjen organizovani kriminal koji je rak rana svakom društvu u ovom ili onom obliku, težeći da se što više afirmiše u legalne tokove i prikrije svoju tamnu stranu. Drukčije gledano taj Stvor može biti ‘bitak zla’ koji se krije u pretežno konzervativnim ljudima koji ne žele da prihvate drukčije od sebe, da prihvate drukčiju boju kože, veroispovest ili naciju. I sam Hitler je bio običan konzervativni politikant u nemačkim pabovima koji je uspeo da se popne na sam tron i izvrši najveći pokolj u istoriji čovečanstva.

 

‘Uljez je među nama’ je poruka Karpenterovog filma, koja se verovatno mnogim Amerikancima nije dopala jer je najteže menjati sebe, suočiti se sa realnim strahovima, društvenom katarzom i sociološkim problemima. U svakom slučaju i svako od nas zbog raznih životnih okolnosti mogao bi biti ‘taj Stvor’.

 

Miloš Dojčinović
milos

Social Comments

Related Posts

Tags

Share This

Leave a Reply