Slađana Velkov i grafikoni kojima maše po televizijskim emisijama

Jun 16, 2014 by

Ono što sam primetila kod gospođe Velkov je da se učestalo koristi jednim te istim grafikonima koje prikazuje na svojim gostovanjima, što na televiziji, što na svojim predavanjima, i uporno izgovara jednu vrlo jednostavnu laž: “Ovi grafikoni su preuzeti direktno sa sajta centra za kontrol diziz” Hmmm ajde neću sada o lošem prevodu ili izgovoru. Kao što rekoh, iste grafikone videla sam da koristi i na subotičkoj televiziji gostujući u emisiji “dosije k23”, na tv Prva u emisiji “Žene”, na svojim predavanjima po raznim gradovima, kao i mnogim drugim televizijama što u zemlji, što u regionu. Posredstvom njene fejsbuk grupe grafikoni su postali dostupni i meni ali sam ja našla vremena i otišla direktno na sajt “centra za control diziz” (CDC) i shvatila da koliko god se vrtela po raznim informacijama tamo dostupnim, ja do tih grafikona nisam mogla doći. Istražujući još dublje došla sam do informacije da je autor grafikona izvesni Dr Raymond Obomsawin, veliki čovek antivakcinacijskog pokreta.

Pa hajde da pogledamo i uporedimo pojedine grafikone koje gospođa Velkov koristi da dokaže da nam vakcine nisu pomogle. Da se razumemo, grafikona ima oko 30 i nisam se uhvatila u koštac sa svih 30+, bio bi to preogroman posao čak i za besposličara poput mene.

Pogledajmo ovaj grafikon:

mortaliti male boginje

 

Prvo što ćemo primetiti da na većini ovih grafikona jasno je prikazano smanjenje stope smrtnosti od pojedinih bolesti. Čini se kao pravi dokaz, zar ne? Čini se da nas vakcine ipak nisu spasile, stopa smrtnosti se drastično smanjila mnogo pre uvođenja vakcina u upotrebu.

–Stopa smrtnosti

Evo gde problem nastaje. Uopšte nije čudno što se stopa smrtnosti smanjila pre uvođenja vakcina u upotrebu. Medicina je uznapredovala, zajedno sa njom, napredovala je i nega bolesnika. Uzmimo na primer poliomyelitis. Pre upotrebe Gvozdenih Pluća, pacijent koji razvije paralizu respiratornih mišića usled infekcije poliom, zasigurno će umreti. Takvim pacijentima sprava zvana Gvozdena Pluća omogućavala je da prežive. Neki su u toj medicinskoj mašini živeli i decenijama posle razvitka bolesti. Bez sumnje, značajnu ulogu je odigrala i bolja ishrana, kao i bolja higijena. Ali da li je to dovoljno da se neka bolest suzbije? Stopa smrtnosti u slučaju statistike suzbijanja neke boliesti nije jedini validan način da se ona prikaže. Naravno da pomaže, ali nije jedini i isključivi dokaz. Da bi stekli bolju sliku, pogledajte ovaj (http://www.cdc.gov/vaccines/vac-gen/6mishome.htm#Diseaseshadalready) grafikon, sa stvarnog sajta CDC-a. Grafikon prikazuje prijavljene slučajeve malih boginja, a ne stopu smrtnosti pojedine bolesti.

measles_incidence

Uporedimo li ovaj grafikon sa grafikonom koji Velkov koristi u svojoj promociji antivakcinacije videcemo izražene nepravilnosti.

FakeMeaslesGraph

 

Za razliku od ostalih grafikona, ovaj zapravo koristi prijavljene slučajeve malih boginja umesto stope smrtnosti. Ali svakom epidemiologu prvo što će zasmetati jeste da je opadanje slučajeva bolesti nekako previše glatko i jednosmerno kad se zna da se epidemije malih boginja tokom određenog vremenskog perioda od par godina ispoljavaju sa veoma naglim porastima i padovima. Srećom sam Obomsawin nam je dao link do sajta sa kog je adaptirao grafikon. Namerno naglašavam adaptirao jer je poredeći grafikone razlika itekako uočljiva.

p04-meas-roug-fig1-eng

 

Izvor: Public Health of Canada,  http://www.phac-aspc.gc.ca/publicat/cig-gci/p04-meas-roug-eng.php

Primetićete da je Obomsawin iz svog grafikona izostavio razmak od čak deset godina kada nije bilo moguće prijaviti slučajeve malih boginja u Kanadi. Primetićete i kako je dosta godina sa ovog grafikona potpuno izbacio kako bi se stekao utisak naglog opadanja bolesti od 1935 do uvođenja vakcina u primenu.

Prilažem još detaljniji grafikon za slučajeve uporedbe.

bolja verizja measles-canada

 

Izvor: The Journal of Infectious Diseases © 2004, http://www.jstor.org/action/showPublisher?publisherCode=oup&

Pored svih ovih informacija, hajde da pogledamo šta se zapravo dešavalo u zemljama čiji su ljudi poverovali spletkarenjima “antivakcinacijskog” pokreta ili su iz nekog drugog razloga prekinuli sa imunizacijom stanovništva. Direktno sa sajta CDC-a
 

“Finally, we can look at the experiences of several developed countries after they let their immunization levels drop. Three countries – Great Britain, Sweden, and Japan – cut back the use of pertussis vaccine because of fear about the vaccine. The effect was dramatic and immediate. In Great Britain, a drop in pertussis vaccination in 1974 was followed by an epidemic of more than 100,000 cases of pertussis and 36 deaths by 1978. In Japan, around the same time, a drop in vaccination rates from 70% to 20%-40% led to a jump in pertussis from 393 cases and no deaths in 1974 to 13,000 cases and 41 deaths in 1979. In Sweden, the annual incidence rate of pertussis per 100,000 children 0-6 years of age increased from 700 cases in 1981 to 3,200 in 1985. It seems clear from these experiences that not only would diseases not be disappearing without vaccines, but if we were to stop vaccinating, they would come back.

Of more immediate interest is the major epidemic of diphtheria which occurred in the former Soviet Union from 1989 to 1994, where low primary immunization rates for children and the lack of booster vaccinations for adults have resulted in an increase from 839 cases in 1989 to nearly 50,000 cases and 1,700 deaths in 1994.”


Slobodan prevod:

“Možemo posmatrati iskustva nekoliko razvijenih zemalja nakon što nivo imunizacije kod njih opada. Tri zemlje—Velika Britanija, Švedska i Japan—smanjuju upotrebu vakcine protiv pertusisa zbog straha od iste. Efekat je bio dramatičan i trenutan. U Velikoj Britaniji, smanjenje upotrebe vakcine protiv pertusisa 1974 god. pratila je epidemija, sa vise od 100,000 slučajeva pertusisa i 36 smrtna slučaja do 1978 god. U Japanu, odprilike u isto vreme, pad broja vakcinisanih ljudi sa 70% na 20%-40% dovelo je do skoka slučajeva pertusisa sa 393 i ni jednim smrtnim slučajem 1974. na 13,000 slučajeva i 41 smrtnim slučajem 1979 god. U Švedskoj, godišnji broj incidenata na 100,000 dece uzrasta 0-6 godina, porastao je sa 700 slučajeva 1981 godine na 3,200 slučajeva 1985 godine. Iz ovih iskustava čini se jasnim  da ne samo što bolesti ne bi nestale bez vakcina, nego bi se i vratile ako bi prestali sa imunizacijom.

Od većeg značaja je velika epidemija difterije koja se pojavila u Sovjetskom Savezu od 1989 do 1994, gde je nizak procenat imunizacije dece i nedovoljno buster vakcina za odrasle dovelo do povećanja broja obolelih sa 839 slučajeva u 1989 godini do skoro 50,000 slučajeva i 1,700 smrtnih slučajeva 1994 godine.“

Na kraju bih izvela jedan prost zaključak: grafikoni koje pomenuta Velkov uveliko koristi u svrhu svoje propagande da su vakcine nepotrebne pa čak i štetne su tako tipični za svetski “antivakcinacijski”  pokret. Sadrže dovoljno zrnaca istine kako bi izgledali verodostojno. Bolja ishrana i bolja higijena, složićete se, jeste doprinela poboljšanju opštem zdravstvenom stanju ljudske rase. Ali to nije bilo dovoljno. Da li je higijena bila toliko gora 1980 god. Pre uvođenja Hib vakcine? Nije. Ali to su argumenti kojima se ljudi poput g-đe Velkov koriste kako bi razvili neki svoj mit o štetnosti vakcina. Uostalom, zašto Velkov nije sama uradila jednostavan copy paste i ispitala izvore za grafikone koje koristi u svojim prezentacijama? Zašto tvrdi da ovi grafikoni potiču citiram “direktno sa sajta centra za control diziz” odnosno CDC koji sam i ja koristila? Možda je stvarno nije mrzelo, i sve je to uradila ali na kraju zaključila da prave informacije, iako dostupne svima, njoj ne idu u korist, ne idu u korist njenom mitu o neupotrebnoj vrednosti vakcina. 
Pisala: Danijela Despotov

Social Comments

Related Posts

Share This

Leave a Reply