Sagledavanje ličnosti teoretičara zavere

Feb 26, 2016 by

Conspiracy-booklet-page-1-lg

Psiholozi smatraju da su nepoverenje prema autoritetu i nisko izražena saradljivost (saradljivost je jedna od bazičnih crta ličnosti koja obuhvata one specifične crte ličnosti kao što su altruizam, saosećajnost sa drugima, poverenje u druge ljude i sl. Osobe sa nisko izraženom saradljivošću su egoistične, nepoverljive i antagonistički raspoložene prema drugim ljudima, prim. prev.) među faktorima koji leže u osnovi spremnosti da se veruje u nešto.

Teorije zavere i naučne teorije nastoje objasniti svet oko nas. Obe primenjuju filter logike na složenost univerzuma, čime pretvaraju nasumičnost u nešto što se dešava s razlogom. Ipak, ove dve teorijske vrste se razlikuju na važne načine. Naučne teorije, po definiciji, moraju biti opovrgljive (opovrgljivost je pojam iz filozofije nauke i odnosi se na to da naučne teorije moraju biti formulisane tako da se mogu empirijski proveriti i odbaciti ukoliko se ne potvrde, prim. prev.). To jest, one moraju dati pouzdana predviđanja o svetu oko nas, a ako se ta predviđanja pokažu kao netačna, teorija se može proglasiti lažnom. Teorije zavere, sa druge strane, je teško pobiti. Njihove pristalice mogu te teorije činiti sve složenijima kako bi uklopili nova zapažanja u njih, i na kraju se svaka informacija koja je u suprotnosti sa teorijom zavere može odbaciti rečima: „Pa da, to je ono što oni žele da vi mislite.“

Uprkos tome što su po prirodi neopovrgljive, teorije zavere privlače značajni broj sledbenika. Čini se da se ne drže svi teoretičari svojih „istina“ po standardima konvencionalne nauke. A naučnici počinju da shvataju tipove ličnosti koji se „hvataju“ na ekstremnije i neverovatnije teorije. Istraživanja pokazuju da teoretičari zavere imaju zajednički set bazičnih osobina, bez obzira na izbor zavere. Nisko samopoštovanje, na primer, može biti karakteristika i onih koji veruju da je Pol Mekartni (Paul McCartney) umro 1966. godine i onih koji smatraju da britansku kraljevsku porodicu sačinjavaju vanzemaljci reptilijanske rase.

Za detaljniji prikaz pogledajte „Kakva prevara“ Sendera van der Lindena (Sander van der Linden) u septembarsko/oktobarskom izdanju časopisa „Naučni američki um“ (Scientific American Mind).

Da Vinčijevi učenici

Teorija:

Neke ili sve tvrdnje iz romana „Da Vinčijev kod“ autora Dena Brauna (Dan Brown), izdatog 2003. godine, su istinite.

Studije kažu:

Čak i teorije koje su nastale kao fikcija mogu privući sledbenike. Istraživanje sprovedeno 2005. godine je pokazalo da 64% ispitanika koji su pročitali roman „Da Vinčijev kod“ veruje u određenoj meri da su Isus Hrist i Marija Magdalena izrodili tajnu lozu. Spremnost da se veruje u ovu zaveru može biti povezana s onim što istraživači nazivaju „teorijom teror menadžmenta“, koja smatra da verovanje u tako veliku dogmu može umiriti strahove vezane za smrtnost. Zaista, istraživanje sprovedeno 2011. godine je pronašlo povezanost između verovanja u Da Vinčijevske zavere i straha od smrti.

Amelija Erhart

Teorija:

Nestanak avijatičara Amelije Erhart (Amelia Earhart) i Freda Nunena (Fred Noonan) je izrodio lepezu teorija zavere koje se kreću od optimističkih (Erhartova je preživela i srećno živela u Nju Džersiju do 1982. godine) do vanzemaljskih (njih su oteli vanzemaljci).

Studije kažu:

U jednoj studiji sprovedenoj na 914 odraslih ispitanika u Londonu, Viren Svomi (Viren Swami) sa Vestminsterskog univerziteta i Edrijen Furnham (Adrian Furnham) sa Univerzitetskog koledža u Londonu su pronašli da 4.5% ispitanika zagovara teoriju o vanzemaljskoj otmici, 5.5% veruje da su njih dvoje bili špijuni koje su oborili Japanci, a samo je 32% usvojilo relativno nedramatičnu teoriju da se avion srušio u Pacifik nakon što je ostao bez goriva. Nadalje, istraživači su otkrili da su ispitanici koji su verovali u teorije zavere o Erhartovoj imali niže samopoštovanje, da su bili skloniji ciničnom stavu prema politici, da su bili manje saradljivi te su sami sebi dali niže ocene inteligencije.

Stvaranje „Pokreta za istinu“

Teorija:

Brojne neobične priče okružuju događaje od 11. septembra 2001. godine. U mnogim od tih priča vlada SAD-a je unapred znala za napade; u nekima od njih, ona je pomogla u orkestriranju ove tragedije.

Studije kažu:

Druga studija sprovedena od strane Virena Svomija i njegovih kolega pronašla je da je verovanje u teorije zavere vezane za napade od 11. septembra povezana sa političkim cinizmom i opštom tendencijom ka verovanju u zavere. Ovo poslednje otkriće podržava ono što psiholozi nazivaju „jednoumnim sistemom uverenja“ u kojem se svaki događaj može objasniti mrežom međusobno povezanih zavera.

Zarazne ideje

Teorija:

HIV su stvorili naučnici plaćeni od strane vlade kao biološko oružje za uništenje određenih manjinskih grupa.

Studije kažu:

Teorije zavere mogu ponekad nastati kao sredstvo traženja smisla u tragediji koja nema smisla. Na ovaj način teorije o epidemiji HIV-a mogu pomoći ljudima da se nose sa strahom od virusa, ili strahom od smrti dragih osoba pogođenih ovom bolešću. Iako pripisivanje krivice može imati terapeutski učinak kod nekih ljudi, takva atribucija je u korelaciji sa rizičnim seksualnim ponašanjem, negativnim stavovima o lekovima i nižim stepenom pridržavanja terapiji kod onih koji su zaraženi.

Dijana i Osama (i 2Pac i Elvis)

Teorija:

Osama bin Laden je bio mrtav i pre nego što je vojska SAD-a upala na njegovo imanje. Takođe, on je još uvek živ.

Studije kažu:

U studiji koju su 2012. godine objavili Majkl Džej Vud (Michael J. Wood) i njegovi kolege sa Univerziteta u Kentu, dobijeni su rezultati koji pokazuju da su ljudi koji su verovali da je Bin Laden bio mrtav pre američke intervencije isto tako skloniji verovanju da je on još uvek živ. Slično tome, autori su pronašli da oni koji veruju da je princeza Dijana lažirala svoju smrt imaju veće šanse da veruju kako je ona namerno ubijena. Dakle, šta je onda u pitanju? Da li je živa ili mrtva? Studija pokazuje da su ovako kontradiktorne priče povezane sa nepoverenjem prema autoritetu koje stoji u osnovi. Čini se da je ova sumnja među teoretičarima zavere dovoljno jaka da nadvlada tradicionalnu život nasuprot smrti logiku.

Lažna nauka

Teorija:

Naučnicima se ne može verovati. Sletanje na Mesec iz 1969. godine je snimljeno na holivudskom filmskom setu. A globalno zagrevanje je urota između vlade i naučnika kojom se želi ostvariti svetska dominacija.

Studije kažu:

Ankete pokazuju da od 6 do 25% opšte populacije veruje da je sletanje na Mesec bilo lažirano, a 37% Amerikanaca veruje da je globalno zagrevanje prevara. Iako se čini da su teorije o Zemlji i Mesecu potpuno različite, njih povezuju opšte odbacivanje nauke gde nepoverenje prema jednoj naučnoj tvrdnji služi kao dobar prediktor nepoverenju nekoj drugoj naučnoj tvrdnji. Istraživači su, na primer, pronašli da ljudi koji odbacuju nauku o klimi takođe imaju veću šansu da odbacuju dokaze koji pokazuju da pušenje uzrokuje rak. Ali sve vam je to, znate, po onome što kaže nauka, a ko tome još veruje?

Autor: Caitlin Shure

Prevod: Borislav Miletić

Social Comments

Related Posts

Share This

Leave a Reply