Kanabis, kanabinoidi i rak – dokazi koje smo do sada skupili

May 9, 2016 by

medical

Ovaj tekst je dugačak, ali ga možemo sumirati rečima da u ovom trenutku ne postoji dovoljno pouzdanih dokaza koji bi potvrđivali da kanabinoidi – bilo prirodni, bilo sintetički – mogu izlečiti rak kod pacijenata, iako se istraživanja odvijaju širom sveta.

A u slučaju da ste videli članke na internetu – ne, Američka vlada nije „upravo priznala da kanabis ubija ćelije raka“, kao što smo objasnili u ovom komentaru.

Nastavite čitati kako biste dobili celu sliku.

Šta su kanabinoidi i kako oni funkcionišu?

Kanabinoidi je termin koji pokriva porodicu složenih hemikalija (kako onih prirodnih, tako i onih koje je napravio čovek) koje se kače na kanabinoidne receptore – proteinske molekule na površini ćelije.

Ljudi koriste biljku kanabisa u medicinske i rekreativne svrhe već hiljadama godina, ali sami kanabinoidi su prvi put prečišćeni iz biljke kanabisa četrdesetih godina dvadesetog veka. Struktura glavnog aktivnog sastojka biljke kanabisa – delta-9-tetrahidrokanabinol (THC) – otkrivena je šezdesetih godina prošlog veka. Prvi kanabinoidni receptori otkriveni su tek osamdesetih godina prošlog veka, a ubrzo nakon toga otkriveno je i da mi proizvodimo hemikalije slične kanabinoidima u našim telima, a koje se nazivaju endokanabinoidima.

Postoje dve glavne vrste kanabinoidnih receptora, CB1 i CB2, koji se nalaze na različitim mestima i rade različite stvari. CB1 se uglavnom nalazi na ćelijama u nervnom sistemu, uključujući i neke regije mozga i nervne završetke u celom telu, dok se CB2 receptori uglavnom nalaze u ćelijama imunog sistema. Zbog svoje lokacije u mozgu, smatra se da su CB1 receptori odgovorni za poznato „naduvano“ stanje (poznato kao psihoaktivni efekat) koje nastaje kao rezultat uzimanja kanabisa.

Postoji i treća porodica kanabinoidnih receptora, poznata kao GPR, a glavna vrsta su receptori GPR55. O njima se manje zna, ali ih istraživači ispituju da vide da li bi oni mogli dovesti do efikasnih načina tretiranja raka.

U proteklih nekoliko decenija naučnici su utvrdili da su endokanabinoidi i kanabinoidni receptori uključeni u veliku lepezu funkcija u našem telu, uključujući i pomoć u kontroli mozga i nervne aktivnosti (uključujući pamćenje i bol), pomoć metabolizmu, funkciji srca, imunom sistemu pa čak i reprodukciji. Zbog ovog molekularnog multitaskinga, oni su umešani u ogroman raspon bolesti, od raka do neurodegenerativnih bolesti.

Mogu li kanabinoidi da leče rak?

Nema sumnje da su kanabinoidi – i prirodni i sintetički – interesantne biološke molekule. Na stotine naučnika širom sveta ispituje njihov potencijal u lečenju raka i drugih bolesti – kao i štetu koju mogu da načine – a sve pod krovnom organizacijom pod nazivom Međunarodno društvo za istraživanje kanabinoida (The International Cannabinoid Research Society).

Istraživači su prvi put počeli da ispituju anti-rak svojstva kanabinoida sedamdesetih godina prošlog veka, a od tada je objavljeno na stotine naučnih radova koji se bave kanabinoidima i rakom. Wellcome Witness seminar je takođe fascinantno štivo za ljubitelje istorije medicinskog kanabisa, uključujući naučne, političke i zakonske zavrzlame.

Naučni časopis Priroda (Nature) je takođe objavio dodatak sa brojnim člancima koji se bave pregledom različitih aspekata kanabisa. Pristup mu je besplatan i vredi ga pročitati.

Međutim, tvrdnje da su sva ova pretklinička istraživanja čvrst „dokaz“ da kanabis i kanabinoidi mogu izlečiti rak su krajnje zavaravajuće za pacijente i njihove porodice, te grade lažnu sliku o stanju i napretku u ovoj oblasti. Na primer, mi smo pregledali više od 30 naučnih radova koji se često navode kao „dokaz“ da kanabis leči različite vrste raka.

Pogledajmo pobliže dokaze.

Laboratorijska istraživanja

Praktično su sva naučna istraživanja koja su ispitivala da li kanabinoidi mogu da leče rak sprovedena na ćelijama raka uzgojenim u laboratoriji ili na životinjama. Vrlo je važno biti oprezan kada se ovi rezultati ekstrapoliraju na prave, živuće pacijente koji su mnogo kompleksniji od Petrijeve posude ili miša.

Kroz mnoge iscrpne eksperimente, prigodno sumirane u ovom članku nedavno objavljenom u časopisu Priroda recenzira rak (Nature Reviews Cancer), naučnici su otkrili da različiti kanabinoidi (prirodni i sintetički) imaju široku lepezu uticaja u laboratoriji, uključujući:

  • Pokreću smrt ćelije kroz mehanizam zvan apoptoza
  • Sprečavaju deljenje ćelija
  • Sprečavaju da novi krvni sudovi izrastaju u tumore
  • Smanjuju šanse za širenje ćelija raka kroz telo tako što sprečavaju ćelije da se pomeraju i napadaju susedno tkivo
  • Ubrzavaju unutrašnju ćelijsku „mašinu za izbacivanje smeća“ – proces poznat kao autofagija – što može dovesti do smrti ćelije.

Za sve ove efekte se veruje da ih uzrokuju kanabinoidi koji se kače na kanabinoidne receptore CB1 i CB2. Čini se i da kanabinoidi mogu vršiti efekat na ćelije raka, a koji ne uključuje kanabinoidne receptore, iako još nije jasno šta se tu tačno događa.

Do sada su najbolji rezultati dobijeni u laboratoriji ili na životinjama korišćenjem visoko prečišćenog THC-a i kanabidiola (CBD), kanabinoida koji se nalazi u biljci kanabisa i koji poništava psihoaktivni efekat THC-a. Međutim, istraživači su dobili dobre rezultate i korišćenjem sintetičkih kanabinoida, kao što je molekul JWH-133.

No, nisu sve samo dobre vesti, jer postoje i dokazi koji pokazuju da kanabinoidi mogu imati neželjene efekte na rak.

Na primer, neki istraživači su pronašli da iako velike doze THC-a mogu ubiti ćelije raka, one takođe čine štetu ćelijama vrlo važnih krvnih sudova, iako ovo može biti od pomoći njihovom anti-rak efektu time što sprečavaju rast krvnih sudova u tumoru. A pod nekim uslovima, kanabinoidi mogu, zapravo, da poboljšaju rast ćelija raka, ili da imaju drugačije efekte u zavisnosti od doze i nivoa kanabinoidnih receptora na ćelijama raka.

Drugi istraživači su otkrili da aktiviranje CB2 receptora može imati ometajući efekat na sposobnost imunog sistema da prepozna i uništi ćelije tumora, iako su neki naučnici otkrili da određeni sintetički kanabinoidi mogu poboljšati imunosnu odbranu protiv raka.

Nadalje, ćelije raka mogu razviti otpornost na kanabinoide i ponovo početi da rastu, iako se ovo može sprečiti blokiranjem određenog molekulskog puta u ćeliji znanog kao ALK.

A još više istraživanja ukazuje na to da kombinovanje kanabinoida sa drugim hemoterapijskim lekovima može biti znatno efikasniji pristup. Ova ideja ima podršku u eksperimentima koji su kombinovali kanabinoide i druge lekove uključujući gemcitabin i temozolomid.

Očekivano, kad god neko istraživanje o kanabisu i kanabinoidima dospe u vesti, odmah postane predmet velikog zanimanja u društvenim medijima. Ali često se pokaže da sva ta uzbuđenost nema uporišta u realnosti. Na primer, ova studija objavljena od strane istraživača na Univerzitetu Istočna Anglija (University of East Anglia) sprovedena je nad ćelijama raka uzgojenim u laboratoriji ili transplantiranih u miševe, kako bi se pokušalo razumeti zašto se čini da različite doze prečišćenog THC-a imaju drugačiji efekat na ćelije raka – što je nešto što je utvrđeno u ranijim eksperimentima sa kanabinoidima i ćelijama raka.

Istraživači su utvrdili kako se čini da THC funkcioniše kroz dva različita receptorna molekula zajedno – CB2 i GPR55 – i da velike doze usporavaju rast ćelija raka, dok male to ne čine. Zbog toga oni smatraju da bi izrada lekova koji će učiniti da se ovi receptori usuglase na pravi način kako bi ubili ćelije raka mogla biti dobar način za iskorišćavanje potencijalne moći kanabinoida za lečenje raka na mnogo efikasniji i usmereniji način.

Međutim, iako je to zanimljiv naučni rad koji pomaže da se baci svetlo na molekularne detalje koji leže u korenu načina na koji neke ćelije raka reaguju na kanabinoide i koji bi mogao pokazati načine na koje se kanabinoidni lekovi mogu poboljšati u budućnosti, on nam sigurno ne govori da kanabis može efikasno lečiti rak kod pacijenata u ovom trenutku.

Postoje dugačke liste naučnih radova koji cirkulišu na raznim internet sajtovima gde se tvrdi da oni „dokazuju“ da „kanabis leči“ različite vrste raka. Praktično su svi ovi radovi sprovedeni nad ćelijama uzgojenim u laboratoriji ili na životinjskim modelima raka i sigurno ne „dokazuju“ da kanabis ili kanabinoidi mogu izlečiti rak kod pacijenata. Pogledali smo stvarne dokaze prezentovane u tridesetak ovih radova u opširnom komentaru ispod teksta.

Klinička istraživanja

Ali to je laboratorija – a šta je sa kliničkim istraživanjima koja uključuju ljude obolele od raka? Objavljeni su rezultati samo jednog kliničkog ispitivanja gde se ispitivalo da li kanabinoidi mogu lečiti rak kod pacijenata, a koje je vodio dr Manuel Guzman i njegov tim u Španiji. Ispitivanje je obuhvatilo devetoro ljudi sa uznapredovalim, terminalnim glioblastoma multiforme – vrlo agresivnim tumorom na mozgu – kojima je dat visoko prečišćeni THC direktno u mozak korišćenjem cevčice.

Kod osmoro ispitanika je utvrđena nekakva reakcija na tretman, a kod jednog nije. Svi su pacijenti umrli u narednih godinu dana, što je bilo i očekivano za ljude sa ovako uznapredovalim rakom.

Rezultati ove studije pokazuju da THC dat na ovaj način nije opasan, te se čini da nema značajnih nusposledica. Ali, budući da je ovo bilo ispitivanje u ranoj fazi, bez kontrolne grupe, nemoguće je reći da li je THC pomogao da se njihovi životi produže. I dok on sigurno nije lek, rezultati studije pokazuju da svakako vredi nastaviti sa ispitivanjem kanabinoida.

Postoji jedna objavljena studija slučaja o četrneaestogodišnjoj devojčici iz Kanade koja je lečena ekstraktima kanabisa (poznatim i kao „ulje kanabisa“), ali informacije koje se mogu dobiti iz jednog slučaja koji je lečen mešavinom kanabinoida su ograničene. Potrebno je više objavljenih primera sa detaljnim podacima kako bi se izvukla bolja slika o tome šta se događa.

Neproverene anegdote o „lekovima“ ne čine mnogo za napredak ka efikasnijim tretmanima pacijenata u većem obimu – čak i ako se objave u novinama, oni nisu čvrst naučni dokaz. U cilju izgradnje čvrste baze dokaza koja bi mogla podržati buduće zahteve za finansiranjem ili kliničkim ispitivanjima, važno je skupiti na jedno mesto detaljne informacije o individualnim slučajevima.

Ovde u Ujedinjenom Kraljevstvu, dr Wai Liu na Univerzitetu Sv. Džordž (St George University) ispituje kanabis i kanabinoide u lečenju raka (trenutno ne finansiramo njegov rad). Nešto o njegovom skorašnjem radu možete pročitati ovde. On rado prikuplja pojedinačne priče pacijenata širom Ujedinjenog Kraljevstva i može se kontaktirati mejlom. U SAD-u, Kancelarija za raku komplementarnu i alternativnu medicinu (Office of Cancer Complementary and Alternative Medicine) prikuplja slične priče za svoju Seriju najboljih slučajeva (Best Case Series).

Pregršt drugih kliničkih ispitivanja kanabinoida se trenutno priprema. Mi pomažemo u pružanju podrške za jedina dva ispitivanja kanabinoida u lečenju raka u Ujedinjenom Kraljevstvu, kroz našu Mrežu – Centar za eksperimentalnu medicinu za rak (Experimental Cancer Medicine Centre (ECMC) Network), koju finansira Istraživanje raka UK (Cancer Research UK) i Ministarstvo zdravlja. Jedna studija u ranoj fazi bavi se testiranjem sintetičkog kanabinoida nazvanog deksanabinol kod pacijenata sa uznapredovalim rakom, a druga je rana studija koja testira ekstrakt kanabisa pod nazivom Sativeks za lečenje ljudi sa glioblastoma multiforme tumorom na mozgu.

Neodgovorena pitanja

Postoje još mnoga neodgovorena pitanja vezana za potencijal korišćenja kanabinoida u lečenju raka.

Najveći problem je taj što ne postoji dovoljno dokaza da se njima može lečiti rak kod ljudi, iako istraživanja širom sveta još traju.

Nije ni jasno koja vrsta kanabinoida – prirodni ili sintetički – bi mogla biti najefikasnija, koje bi doze bile potrebne, ili koje vrste raka bi najbolje reagovale na njih. Za sada postoje zanimljivi rezultati iz laboratorijskih eksperimenata sa rakom prostate, dojki, pluća, kože, kostiju i pankreasa, glioma tumorom na mozgu i limfoma tumorom. Međutim, poruka za dalje jeste da se čini kako različiti kanabinoidi imaju različite efekete na različite tipove raka, pa su oni još daleko od „univerzalnog“ leka.

Većina istraživanja je usmerena na THC, koji se prirodno nalazi u kanabisu, ali istraživači su pronašli da izgleda kako različiti kanabinoidi imaju bolji ili lošiji efekat na različite vrste ćelija raka. Laboratorijski eksperimenti su pokazali obećavajuće rezultate sa efektom THC-a na tumor na mozgu i ćelije raka prostate, dok se čini kako CBD ima dobar efekat na ćelije raka dojke.

Zatim, tu postoji i problem psihoaktivnih efekata THC-a, posebno u visokom dozama, iako se ovo može preduprediti ako se daje zajedno sa CBD-om. Zbog ovog problema sintetički kanabinoidi koji nemaju ove efekte bi mogli biti korisniji, dugoročno gledano.

Postoje i velika pitanja vezana za najbolje načine dovođenja lekova do tumora. Zbog svog hemijskog sastava, kanabinoidi se ne rastvaraju lako u vodi i ne putuju daleko u našim tkivima. Ovo otežava njihov put duboko u tumor, ili pak i samo dovođenje u krvotok u konzistentno visokim dozama koje bi imale efekta.

Kliničko ispitivanje koje je predvodio dr Guzman u Španiji je uključivalo direktno ubrizgavanje kanabinoida u mozak pacijenata kroz male cevi. Ovo nije idealna metoda budući da je veoma invazivna i nosi rizik infekcije, pa istraživači i dalje ispituju druge metode dostave, kao što su tablete, uljne injekcije, oralni sprejevi ili čak mikrosfere.

Isto tako ne znamo da li će kanabinoidi pomoći u pojačavanju ili suzbijanju efekata hemoterapije, niti koja će kombinacija lekova biti dobra za pokušati. Trenutno i ne postoje biološki markeri koji bi pomogli lekarima da identifikuju ko će imati pozitivne efekte kanabinoida, a ko ne – setite se da jedan pacijent u ispitivanju sa tumorom mozga uopšte nije reagovao na THC.

Nijedan od ovih problema ne znači kraj, ali ovi problemi se moraju rešiti ako postoji nada da se kanabinoidi koriste kao efikasan i siguran način za lečenje pacijenata obolelih od raka.

Vredi zapamtiti da postoji na stotine uzbudljivih potencijalnih lekova za rak koji se trenutno razvijaju i testiraju u univerzitetskim, dobrotvornim i komercijalnim laboratorijama u čitavom svetu – kanabinoidi su samo mali deo mnogo veće slike.

Većina ovih jedinjenja nikada neće doći do klinika za lečenje pacijenata iz ogromnog broja razloga, uključujući toksičnost, nedostatak efikasnosti, neprihvatljive nuspojave, ili teškoće u dostavljanju leka do samog tumora.

Bez sprovođenja rigoroznih naučnih istraživanja, nikada nećemo razdvojiti „pogotke“ od „promašaja.“ Ako bi kanabinoidi ikada ušli u kliničku upotrebu, oni moraju prevazići ove prepreke i dokazati da imaju prednosti u odnosu na postojeće tretmane raka.

Da li kanabis može sprečiti ili uzrokovati rak?

Dakle, to je kratak pregled kanabinoida kao leka za rak. No, da li oni mogu sprečiti da se bolest uopšte pojavi? Ili da li bi mogli imati ulogu u uzrokovanju raka?

U eksperimentima sa miševima, čini se da životinje kojima su date vrlo visoke doze prečišćenog THC-a imaju niži rizik od razvoja raka, a postoje i istraživanja koja ukazuju na to da endokanabinoidi (kanabinoidi koje proizvodi telo) mogu sprečiti rast tumora. No, ne postoje čvrsti naučni dokazi u ovom trenutku koji bi pokazali da kanabinoidi ili kanabis može ukloniti rizik od raka kod ljudi.

Kada govorimo o tome da li kanabis može uzrokovati rak, dokazi su daleko mutniji. To je najviše zbog toga što većina ljudi koji koriste kanabis isti puše mešan sa duvanom, supstancom koja definitivno uzrokuje rak.

Ovo kompleksno pitanje je nedavno došlo do naslovnica kada je britanska Fondacija pluća (Lung Foundation) objavila studiju koja tvrdi da je rizik za rak zbog kanabisa potcenjen, iako je ovo dovedeno u pitanje od strane nekih stručnjaka kao što je profesor Dejvid Nat (David Nutt).

Šta je sa kontrolisanjem simptoma raka kao što su bol ili mučnina?

Iako postoji nedostatak podataka koji pokazuju da kanabinoidi mogu efikasno lečiti rak, postoje dobri dokazi da ovi molekuli mogu biti od koristi na druge načine.

Još osamdesetih godina prošlog veka lekovi na bazi kanabinoida – uključujući dronabinol (sintetički THC) i nabilon – su se koristili za smanjivanje mučnine i povraćanja uzrokovanih hemoterapijom. Sada postoje sigurnije i efikasnije alternative i kanabinoidi imaju tendenciju korišćenja samo u slučajevima gde drugi pristupi nisu uspeli.

U nekim delovima sveta – uključujući Holandiju – korišćenje marihuane u medicinske svrhe je legalizovano u palijativnoj brizi (smanjenje bola i simptoma), uključujući bol zbog raka. Na primer, holandski pacijenti mogu nabaviti standardizovan, medicinski kanabis od svojih lekara, a medicinski kanabis je dostupan i u mnogim saveznim državama SAD-a.

Ali, jedan od problema kod korišćenja biljnog kanabisa vezan je za dozu – pušenje, ili uzimanje u formi čaja često daje neujednačene doze, što može otežati pacijentima da nadziru unos. Zbog toga se istraživači okreću alternativnim metodama doziranja, kao što su oralni sprejevi, koji daju pouzdanu i regulisanu dozu.

Trenutno se sprovode velika klinička istraživanja u Velikoj Britaniji koja testiraju da li oralni sprej nazvan Salivex (nabiksimols) – visoko prečišćeni farmaceutski ekstrakt kanabisa koji sadrži THC i CDB – može pomoći u kontroli jakog bola od raka, a koji ne reaguje na druge lekove.

Isto tako, možda postoji potencijal za korišćenje kanabinoida u borbi protiv gubitka apetita i težine koji se pojavljuju kod nekih ljudi obolelih od raka, iako jedno kliničko istraživanje u kojem je poređen apetit kod grupa pacijenata sa rakom kojima je dat ekstrakt kanabisa, THC i placebo, nije pronašlo razlike u ovim vrstama tretmana.

Da li Istraživanje raka UK ispituje kanabinoide?

Mi želimo da vidimo bezbedne, pouzdane i efikasne tretmane dostupne pacijentima što pre. Ne primamo novčana sredstva od vlade za naša istraživanja i sve je plaćeno velikodušnošću javnosti. Ovo, očigledno, nije novčanik bez dna, te mi nemamo finansijske rezerve na koje bismo se oslonili.

Zbog ovog ograničenja mi možemo da finansiramo samo najbolje istraživačke predloge koji dođu do nas, a koji će doneti koristi ljudima sa rakom. Već smo ranije detaljnije pisali o načinima na koje finansiramo istraživačke projekte.

Istraživanje raka UK je finansiralo ispitivanje kanabinoida, pre svega rad profesora Krisa Paraskeve (Chris Paraskeva) u Bristolu, koji je ispitivao svojstva kanabinoida kao deo svog istraživanja prevencije i tretmana raka creva. On je objavio veći broj radova u kojima iznosi detalje laboratorijskih eksperimenata sa endokanabinoidima, kao i THC-om, te je napisao zanimljiv pregled u kojem se osvrće na potencijal kanabinoida u lečenju raka creva.

Naši odbori za finansiranje su ranije zaprimili prijave od istraživača koji žele ispitivati kanabinoide, a koji nisu zadovoljili naše visoke standarde za finansiranjem. Ako u budućnosti primimo predloge koji zadovoljavaju ove stroge zahteve, onda ne postoji razlog zašto se oni ne bi finansirali – pod pretpostavkom da za to imamo novca.

Mi podržavamo jedine dve kliničke studije u UK o kanabinoidima kao leku za rak kroz našu nacionalnu mrežu Eksperimentalnih centara za medicinu raka, finansiranu od strane Istraživanja raka UK i Ministarstva zdravlja. Jedno je testiranje sintetičkog kanabinoida nazvanog deksanabinol za ljude sa uznapredovalim rakom, koje je još u ranoj fazi, a drugo je isto testiranje u ranoj fazi leka nazvanog Sativex (ekstrakt biljke kanabisa) za ljude sa glioblastoma multiforme tumorom na mozgu.

„To je prirodno, pa mora biti bolje, zar ne?“

Nema sumnje da je prirodni svet riznica korisnih bioloških jedinjenja. Ali cele biljke i drugi organizmi su složeni spoj stotina hemikalija (od kojih ne moraju sve biti korisne) i sadrže niske ili varijabilne nivoe aktivnih sastojaka. Zbog toga je teško dati precizne doze i sa sobom povlače rizik toksičnih sporednih efekata.

Na primer, pustikare (crveni naprstak) su koristan izvor hemikalija nazvanih kardiotonični glikozidi, koji su prvi put prečišćeni 1785 – što je datum koji je široko prihvaćen kao početak moderne medicine zasnovane na lekovima. Ovi lekovi se sada koriste za lečenje na hiljade ljudi širom sveta koji pate od srčane insuficijencije i drugih kardioloških problema. Međutim, čitava biljka sama po sebi je izuzetno otrovna, te jedenje samo male količine može biti smrtonosno.

Kao drugi primer uzmimo da, iako je antibiotički penicilin prvi put otkriven u gljivici, to ne znači da neko treba grickati neku pljesan kada pati od infekcije. U stvari, sile „prirodnog“ penicilina su ograničene na relativno mali niz bakterija, te su hemičari kasnije razvili mnogo širi spektar antibiotika koji spasavaju život, a koji su zasnovani na strukturi ovog leka.

Aspirin je još jedan stari lek, prvi put otkriven u formi salicilne kiseline u kori bele vrbe. Međutim, ova hemikalija koja se pronalazi u prirodi uzrokuje ozbiljne stomačne iritacije, što je dovelo do toga da nemački Bajer razvije alternativnu verziju – acetilsalicilnu kiselinu – koja je blaža prema stomaku. Aspirin je sada verovatno jedan od najuspešnijih lekova svih vremena, te se još uvek ispituje njegov potencijal u sprečavanju ili čak lečenju raka.

Brojni potentni lekovi za rak su takođe razvijeni na ovaj način – prečišćavanjem prirodnih jedinjenja, a potom poboljšavanjem i testiranjem istih kako bi se stvorio koristan lek – uključujući Taksol (originalno dobijen od listova tise); vinkristin i vinblastin (od biljke vinka); kamptotecin (dobijen iz kineskog Srećnog drveta); kolhicin (dobijen iz šafrana); i etopozid (od biljke Podophyllum). Mi smo nedavno pisali o kliničkom ispitivanju koje sprovode naši naučnici gde se testira da li kurkumin, prečišćena hemikalija dobijena od začina kurkuma, može lečiti ljude sa uznapredovalim rakom creva.

Ali mora se ponavljati da činjenica da iako ovi prečišćeni lekovi u kontrolisanim, visokim dozama mogu lečiti rak, to ne znači da izvorne biljke (ili ekstrakti) imaju isti efekat. Pa tako, iako kanabis sadrži kanabinoide, to ne znači automatski da kanabis sam po sebi može lečiti rak.

Kao što je gore već rečeno, nema dobrih dokaza da prirodni kanabinoidi, u dozama prisutnim u jednostavnim pripravcima kanabisa, mogu lečiti rak kod pacijenata. Isto tako je potpuno nepoznato da li postoje neke druge hemikalije u „uličnim“ ekstraktima kanabisa koje bi mogle biti štetne po pacijente, ili koje bi čak mogle podsticati rast tumora.

„Jesi li video ovaj snimak? Ovaj lik tvrdi da kanabis leči rak!“

Na internetu postoje prilično jake i uporne tvrdnje da kanabis može izlečiti rak. Na primer, postoje brojni video snimci i neproverene anegdote u kojima se tvrdi da su ljudi u potpunosti izlečeni od raka pomoću kanabisa, ulja kanabisa/konoplje ili drugih derivata kanabisa.

Uprkos tome što pobornici u ovim izvorima tvrde, video snimci i priče nisu naučni dokaz o efikasnosti bilo kog tretmana za rak. Izuzetne tvrdnje zahtevaju izuzetne dokaze – YouTube video snimci nisu naučni dokazi, te nas oni ne uspevaju uveriti.

Na osnovu argumenata prezentovanih na takvim internet sajtovima, nemoguće je reći da li su ti pacijenti „izlečeni“ kanabisom ili ne. Ne znamo ništa o njihovim medicinskim dijagnozama, stadijumu bolesti ili izgledima. Ne znamo koje druge tretmane protiv raka su primali. Ne znamo ništa o hemijskoj strukturi tretmana koji su dobili. I mi čujemo samo o uspešnim pričama – šta je sa ljudima koji su probali tretman kanabisom i nisu izlečeni? Ljudi koji iznose ove odvažne tvrdnje za kanabis biraju samo svoje najbolje slučajeve, bez predstavljanja čitave slike.

Ovo ukazuje na značaj objavljivanja podataka iz rigoroznih naučnih istraživanja i kliničkih ispitivanja. Prvo zato što sprovođenje prave kliničke studije omogućava istraživačima da dokažu kako je potencijalni lek za rak siguran i efikasan. I drugo, zato što objavljivanje tih podataka omogućava lekarima širom sveta da ih sami procene i koriste ih za dobrobit svojih pacijenata.

Ovo je standard kojeg se pridržavaju svi tretmani za lečenje raka, te je to standard kojeg bi se trebali držati i kanabinoidi. Internetske anegdote i video snimci ne dokazuju ništa, niti donose korist bilo kome – potrebna su nam pouzdana naučna istraživanja, što je (kao što je gore rečeno) tačno ono što se dešava.

„Sve je to velika zavera – vi ne želite da se ljudi izleče!“

Kao što smo ranije rekli, optužbe da smo na neki način deo globalne zavere sa ciljem suzbijanja leka za rak su jednako apsurdne koliko su i uvredljive. Ne samo hiljadama naših naučnika, doktorima i medicinskim sestrama koji vredno rade kako bi pronašli efikasnije tretmane za složen skup teških bolesti koji nazivamo rakom, nego i stotinama hiljada ljudi u Ujedinjenom Kraljevstvu i šire, koji podržavaju ovaj posao koji spasava živote kroz velikodušne donacije novca, energije i vremena.

Naš cilj jeste da pobedimo rak i verujemo da je najbolji način da to uradimo kroz rigorozna naučna istraživanja usmerena ka razumevanju raka na biološkom nivou i da radimo na tome kako sprečiti, otkriti i efikasnije lečiti rak. Ovaj pristup je pomogao da se promeni lice prevencije raka, dijagnoze i lečenja što je dovelo do dupliranja u stopi preživljavanja u poslednjih 40 godina.

Kao organizacija zasnovana na istraživanju, želimo da vidimo pouzdane naučne dokaze u prilog tvrdnji o bilo kom obliku lečenja raka, bilo konvencionalnom ili alternativnom. Tvrdnje za mnoge alternativne terapije raka i dalje zahtevaju čvrste dokaze koji bi ih podržali, a često se ispostavi da ti „čudotvorni lekovi“ jednostavno ne rade kada se stave na probu.

To ne znači da postoji zavera da se suzbiju „istinski lekovi za rak“ – to znači da lekari i istraživači žele videti čvrste dokaze da su tvrdnje koje ovi ljudi šire o tim načinima lečenja istinite.

Ovo je ključno jer životi su u pitanju. Neki ljudi će možda misliti da pacijent oboleo od raka nema ništa da izgubi ako pokuša alternativnu metodu lečenja, ali tu postoje veliki rizici.

„Šta je tu loše? Nema šta da se izgubi.“

Ako neko odluči da odbaci konvencionalni tretman u korist nedokazanog alternativnog tretmana, uključujući kanabis, onda taj neko može propustiti tretman koji bi mu mogao spasiti, ili barem značajno produžiti život. On takođe može propustiti efikasno ublažavanje simptoma, bola i patnje, ili šansu da provede dragoceno vreme sa svojim najbližima.

Nadalje, mnoge od ovih nedokazanih terapija dolaze po visokoj ceni, te nisu obuhvaćene zdravstvenim osiguranjem. I, u najgorim slučajevima, alternativna terapija može čak da ubrza smrt. Kanabis je, isto tako, ilegalna droga u Ujedinjenom Kraljevstvu (klasa B).

Iako nam vekovi eksperimenata na ljudima govore da su prirodni kanabinoidi, široko govoreći sigurni, ni oni nisu bez rizika. Oni mogu povećati broj otkucaja srca, što može uzrokovati probleme pacijentima sa već postojećim ili nedijagnostikovanim srčanim problemima. Oni mogu vršiti interakciju sa drugim lekovima u telu, uključujući antidepresive i antihistaminike. Oni takođe mogu uticati na to kako telo procesira određene hemoterapijske lekove, što bi moglo uzrokovati ozbiljne nuspojave.

Postoji i jedan prijavljen slučaj gde je jedna holandska pacijentkinja obolela od raka pluća uzela ekstrakt kanabisa kupljenog na ulici. U roku od nekoliko sati ta je pacijentkinja završila u bolnici, u komi. Ovo ukazuje na rizik uzimanja „uličnog“ ekstrakta kanabisa nepoznate koncentracije i kvalitete, na nekontrolisan način, i naglašava potrebu za pažljivim istraživanjem kako najbolje da se koristi kanabis kod pacijenata na lečenju.

Nadalje, postoje i drugi rizici povezani sa korišćenjem preparata od kanabisa, posebno ulja kanabisa, kupljenog na crnom tržištu ili pripravljenog u domaćoj radinosti. Na primer, mogu postojati toksične hemikalije preostale iz rastvarača korišćenog u procesu pripreme. Postoji i rizik da pesticidi sa useva kanabisa mogu biti koncentrisani u tim preparatima – nedavno istraživanje u Kaliforniji pokazalo je visoke doze takvog zagađenja u uzorcima iz niza različitih izvora.

Na kraju, svesni smo, takođe, internet prevara od strane ljudi koji nude na prodaju preparate od kanabisa. Uz rizik da dobijete nešto potpuno nepoznatih hemijskih ili lekovitih svojstava, te nepoznate efikasnosti, postoji velika šansa i da ne dobijete ništa. Svesni smo i da prevaranti varaju pacijente obolele od raka i njihove porodice na način da traže novac za „ulje kanabisa“, a onda im ništa ne pošalju. Neki od ovih prevaranata koriste sledeću email adresu: ukcancerresearchcentre@gmail.com i tvrde da se nalaze na adresi 407 St. John Street, što je adresa naše kancelarije u Londonu. Ovo je prevara i nema nikakve veze sa Istraživanjem raka UK, niti sa našim zaposlenima. Ako verujete da ste bili žrtva ove prevare, molimo vas da kontaktirate policiju.

Tužna je činjenica da, iako je učinjen ogroman napredak tokom poslednjih godina, hiljade ljudi u UK gube život zbog raka svake godine – što je situacija koju pod hitno želimo da promenimo kroz istraživanja. Ali, kada konvencionalni tretman ne uspe, male su šanse da će posezanje za nedokazanim alternativnim tretmanom reklamiranim na internetu doneti izlečenje.

U ovoj situaciji mi preporučujemo da pacijenti oboleli od raka razgovaraju sa svojim lekarom o kliničkim ispitivanjima kojima bi se mogli priključiti, što bi im dalo pristup novim lekovima i što bi donelo vredne podatke koji će pomoći drugim ljudima u patnji u budućnosti.

„Velike farmaceutske kompanije ne mogu to da patentiraju pa nisu zainteresovane.“

Neki ljudi tvrde da se potencijal kanabinoida ignoriše od strane farmaceutskih kompanija zato što one ne mogu da patentiraju hemikalije koje su pojavljuju u biljkama kanabisa. Međutim, farmaceutske kompanije nisu glupe i one će brzo da se uhvate obećavajućeg puta ka efikasnim terapijama.

Kao što smo pokazali, postoje na stotine istraživača širom sveta koji ispituju kanabinoide, kako u privatnim, tako i u javnim institucijama. I postoje mnogi načini na koji se ta jedinjenja mogu patentirati – na primer, razvojem efikasnijih sintetičkih jedinjenja ili boljih načina njihove administracije.

Sa druge strane, drugi ljude tvrde bi se pacijenti trebali tretirati sa „uličnim“ ili „kućnim“ preparatima kanabisa, te da su istraživanja koja sprovode kompanije i druge organizacije isključivo namenjena za zaradu i sprečavanje pacijenata da dođu do „leka.“ Ovo je laž koja dovodi u zabludu, analogna onoj da pacijenti sa jakim bolom treba da kupuju heroin ili uzgajaju opijumski mak, umesto da im lekar prepiše morfijum.

Najbolji način da se osigura korist kanabinoida – bilo prirodnih, bilo sintetičkih – pacijentima, jeste kroz odgovarajuća istraživanja koja koriste preparate čija je kvaliteta proverena, koji su sigurni, legalni i koji sadrže poznate doze leka.

Za ovo su potrebni vreme, trud i novac koji mogu doći od kompanija ili nezavisnih organizacija kao što su one dobrotvorne ili vladine. I, na kraju, ova investicija mora da se isplati prodajom sigurnog, efikasnog novog leka.

Svi smo svesni pitanja oko cene i dostupnosti lekova – na primer, nedavna situacija sa abirateronom i vemurafenibom – te se zalažemo da kompanije osiguraju nove tretmane dostupne po fer ceni. Mi se takođe nadamo da i ako se neki kanabinoidi pokažu dovoljno sigurnim i efikasnim da dođu do klinika, da će oni biti dostupni po fer ceni za sve pacijente koji bi mogli imati koristi od njih.

„Zašto ne vodite kampanju za legalizaciju kanabisa?“

Kako sada stvari stoje, kanabis je klasifikovan kao droga klase B u UK, što znači da je ilegalno posedovati je.

Nije na nama da komentarišemo o zakonskom statusu kanabisa, njegovom korišćenju ili zloupotrebi kao rekreacione droge, ili njegovom korišćenju u medicinske svrhe kod drugih oboljenja. Ali mi podržavamo adekvatno sprovedena naučna istraživanja koja mogu doneti koristi pacijentima obolelima od raka.

Ukratko

U ovom trenutku jednostavno ne postoji dovoljno dokaza koji bi dokazali da kanabinoidi – prirodni ili sintetički – imaju efekta u tretiranju pacijenata obolelih od raka, iako istraživanja i dalje traju. A sigurno je da nema dokaza kako „ulični“ kanabis može lečiti rak.

Kao organizacija zasnovana na istraživanjima, mi nastavljamo da pratimo napredak naučnika širom sveta u vezi moguće koristi za obolele od raka. Pa iako je istraživanje kanabinoida zanimljivo područje, ono zasigurno nije jedino.

prevod radio: Borislav Miletić

Social Comments

Related Posts

Tags

Share This

Leave a Reply