Inteligencija nije pamet

Apr 10, 2015 by

inteligencija

Jedna analiza načina rezonovanja članova Mense pokazala je da 44 odsto njih veruje u astrologiju, 51 odsto u značaj bioritma, a 56 odsto veruje u vanzemaljce(misli se na NLO)

Da bih od početka pokazao da odlična inteligencija ne mora biti garant ispravnom mišljenju, ponudiću tri pitanja koja su kao test sposobnosti dobrog razmišljanja nedavno bila stavljena pred 3.400 studenata na univerzitetima širom SAD, uključujući Harvard i Prinston.

–Palica za bejzbol i loptica koštaju zajedno 1,10 dolara. Palica je skuplja od loptice za jedan dolar. Koliko košta loptica?

–Ako pet mašina za pet minuta proizvede pet kolačića, koliko će biti potrebno vremena da 100 mašina proizvede 100 kolačića?

–Na jezeru se nalazi mnogo lokvanja i svakoga dana površina prekrivena lokvanjima udvostručava se. Da bi se prekrilo celo jezero potrebno je 48 dana. Koliko je potrebno dana da se pokrije pola jezera?

Ukoliko nemate odgovore na po neko ili na sva ova pitanja, ne brinite. Ni među najinteligentnijim studentima sa Harvarda i Prinstona nije bilo više od 17 odsto koji su odmah dali sva tri tačna odgovora. Pozitivno rešeni testovi govore o dobrom rezonovanju, dok pogrešno rešeni, ne ukazuju na nisku inteligenciju, već na loše razmišljanje.

Kad gledate i slušate neke ljude iz javnog života, a to su najčešće političari, često se pitate da li su, sudeći po onome što govore i rade, glupi? Odgovor je negativan. Koeficijent inteligencije (IQ) većine od njih, bio bi, bar na osnovu retrospektivne analize njihovih životnih postupaka, oko 120 ili više, što ukazuje da pripadaju inteligentnijem delu populacije, koji nikada nije veći od 10 odsto.

Pitanja slična ovom, već 15 godina u potpunosti zaokupljaju i Kita Stanoviča, profesora primenjene psihologije i razvoja čoveka iz Toronta u Kanadi, koji posle više godina borbe s ovim problemom danas tvrdi da je racionalno mišljenje odlika koja samo delimično zavisi od inteligencije, mada bez nje nije moguća. U svojoj knjizi „Šta nedostaje testovima inteligencije” profesor Stanovič tvrdi da društvo precenjuje testove inteligencije i dodaje da „testovi mere samo deo sposobnosti misaonih funkcija i nema ničega što bi se kosilo s primerima u kojima su istovremeno na delu vrlo visoka inteligencija i mala pamet (loše razmišljanje)!” Jasno je da IQ daje dobru procenu nekih mentalnih funkcija kao što su logika, apstraktno rezonovanje, sposobnost učenja i kapacitet kratkoročne, radne memorije. Međutim, IQ je od malog značaja kad se primenjuje za procenu sposobnosti donošenja dobrih odluka u realnom životu, jer ne daje sliku nečijih kritičkih procenjivanja informacija i savlađivanja pristrastnosti koja često vodi na stranputicu. IQ je još uvek najvažnija mera misaonih sposobnosti, ali ne i racionalnog razmišljanja. Bez pažljivog rezonovanja donete odluke su često pogrešne, jer mozak koristi dva različita sistema za obradu primljenih informacija. Jedan je intuitivan ili spontan, u njemu se stvari rešavaju bez mnogo razmišljanja, a drugi je zasnovan na namerno temeljnom razmišljanju.

Inteligencija pokazuje moć mozga, dok je racionalno mišljenje kontrola te moći. Neki intelektualno sposobni ljudi ne upuštaju se u analitičko mišljenje i više vole oslanjanje na sopstvenu intuiciju, odnosno donošenje odluka iz stomaka. Drugi, obično staloženi ljudi, proveravaju svoj osećaj i obuzdavaju intuitivni nagon za donošenje odluka.

Ukoliko uzmemo da je naša pamet svetlost kojom nešto pretražujemo, onda je IQ mera intenziteta te svetlosti, ali ne i ispravnost ugla pod kojim je koristimo da bismo osvetlili problem. Neki ljudi to svetlo ne usmeravaju na dobro mesto iz više razloga – tvrdoglavost, izbegavanje neprijatnih iznenađenja ili žurba i brzopletost. Jaka svetlost (inteligencija) sama po sebi nije nikakva zaštita od gluposti. I zaista, ni superinteligentni nisu imuni na gluposti. Jedna analiza načina rezonovanja članova Mense (udruženje osoba sa natprosečno visokim koeficijentom inteligencije) pokazala je da 44 odsto njih veruje u astrologiju, 51 odsto je ubeđeno u značaj bioritma, a 56 odsto veruje u vanzemaljce da su nas posećivali i da političari to kriju od nas. Za ljubopitljive, o ovome ima više u časopisu „Skeptični istraživač” ( Skeptical Inquirer) u svesci 13, str. 216. Pristup časopisu slobodan je na mreži.

Druga strana problema s racionalnim mišljenjem je prilično svetla, jer svako može poboljšati svoje mišljenje. Dovoljno je (uvek) postepeno i bez žurbe analizirati moguće posledice planiranih odluka. Ništa jednostavnije.

Odgovori na pitanja s početka teksta: 1) 0,5 dolara 2) 100 minuta 3) 47 dana

profesor univerziteta

ps. ovo su pogrešni odgovori 😀 Koji su tačni?

Related Posts

Tags

Share This

Leave a Reply