Dr. Internet je opasan lekar

Nov 29, 2014 by

FB_Doctor_icon

Leče se po socijalnim mrežama umesto u ordinacijama

Sam svoj Dr. Haus. Vodeći se ovim pravilom, kao lik iz ove poznate TV serije, mnogi građani sami određuju od čega boluju, a onda sami propisuju terapije.
Stare navike i prakse Balkanaca se vrlo teško menjaju, žale se lekari. Sve više i više ljudi se ohrabruju da se samoleče zarad mogućnosti koje imaju – da razmenjuju iskustva putem interneta, da čitaju o lekovima ali i o nadrilekarskim stvarima. Mnogi od njih, objašnjavaju lekari, ne znaju pravilno selektovati informacije i staviti ih u u pravilan kontekst, pa onda umesto da si pomognu oni sebi odmažu.


Za jedne lek, za druge otrov

Na portalima, na internet forumima, u grupama po socijalnim mrežama, zdravlje je svugde top tema, ili tačnije, svugde se mogu pročitati od najosnovnijih informacija o nekim bolestima do proverenih i neproverenih recepata o lekovima, prirodnim ili ne, pa i razgovori, razmena mišljenja o tome kako postupiti u konkretnoj situaciji. Na forumima i u grupama, građani, odnosno žene koje prednjače u ovome, dele i fotografije o svom problemu, a onda razgovaraju o tome. Međutim, mnogi od njih, osim razmene iskustva, dele i savete i mišljenja o tome koja je dijagnoza i kako se izlečiti. U nekim razgovorima, ukoliko se ne javi neko savesniji ili svesniji, događa se da taj što traži rešenje, napiše da će prihvatiti savete bez napomene da će ipak konsultovati lekare. Vrlo često, savetuje se uzimanje konkretnih lekova, bilo fabričkih bilo nadrilekarskih.

Umesto samoizlečenje, potrebno je potražiti stručnu pomoć

Pre nekoliko dana, na jednom forumu, majka je postavila slike ranica koje su se pojavile po telu njene bebe, a izgledale su vrlo zabrinjavajuće. Ona je objasnila da su se pojavile prvo na stomaku, pa nakon nekoliko dana i na rukama. Majka je zatražila pomoć i savet. Dok su je neki članovi savetovali da ide kod lekara što pre, drugi su se “gađali” dijagnozama o kojoj se bolesti radi i čime da maže dete. Majka nije napisala da li je otišla kod lekara ili ne i da li je neki savet prihvatila.

Na Internetu se sire tačni, ali i vrlo pogrešni saveti o, na primer, dohrani ili uvođenju čvršće hrane kod dece, zabeležili su pedijatri.  Oni kažu da majke koje traže savete, očekuju tačan i konkretan odgovor, a one koje odgovaraju ne znaju da treba da ispričaju samo svoje iskustvo, nego nameću svoj stav o tome kako treba postupiti, verujući da pravilo koje je važilo u njihovom slučaju, moze da se primeni bezbedno i na drugim osobama.

Dr. Vesna Atanasovska, pedijatar, kaže da se nekoliko puta uključivala u diskusije da objasni da se postupa pogrešno ili da objasni da se daje potpuno pogrešan savet kako bi onog ko pita uputila kod lekara.

– Meni je katastrofalno ovo što de dogadja po forumima i grupama. Čitala sam kad su pitali o deci i uključivala sam se u diskusiju kako bih ih uputila kod lekara. Neki od sagovornika su bili vrlo oštri, sve dotle dok im nisam rekla da sam i ja lekar, pa su se povukli. Moramo naučiti i shvatiti da je svaki čovek, pa i svako dete, posebna individua. Svako dete reaguje različito na majčino mleko, na neku hranu ili na neki lek. Za nekoga, lek može da bude pomoć, a za nekoga opasnost.
Zato insistiram da se ide kod lekara ukoliko imate neki zdravstveni problem, a ne da se lečite putem Interneta – kaže Dr. Atanasovska.

Vrlo je zabrinjavajući nastup nekih od aktivsta na tim forumima i grupama- dodaje ona.

– Ne može svako svakome znati profesiju. Osim toga, moramo biti svesni i savesni kad pišemo o lečenju ili dajemo neki zdravstevni savet. Za nekog, ako je taj savet pogrešan, neće izaći na dobro, nego može da nastane tragedija – dopunjuje Dr. Atanasovska.

Kasno se traži lekarski savet

Pacijenti koji imaju promene na koži, umesto da idu kod kožnog lekara, sami prave lekove po recepturama koje razmenjuju putem Interneta ili idu kod nadrillekara, kažu estetski hirurzi.
-Imamo pacijente sa kožnim promenama ili sa već razvijenim tumorom kože koji su se sami lečili, a neki su bili i kod nadrilekara. Na Internetu ima svašta i ne može se svima verovati – kaže prof. dr. Smilja Tudjzarova, direktor Klinike za plasticnu hirurgiju.

Matični lekar, Tereza Marinova, kaže da je njeno iskustvo pokazalo da su pacijenti vrlo skloni samolečenju. Danas, zbog bržeg protoka informacija, može se sve pročitati, ali moramo napomenuti da su veći deo tih informacija netačne i mogu da naštete.

– Mnogi će prvo pokušati da se sami leče. Često se događa da pacijenti sami tumače laboratorijske rezultate.. Može da bude vrlo opasno svako preduzimanje nečega na svoju ruku. To se može raditi samo ukoliko pričamo o lekovima koje možete nabaviti iz apoteke bez lekarskog recepta, kao i onih za sniženje temperature, za rehidrataciju, za lakši kašalj, vitamine i slično. Dijagnoze i lekove, nikako ne treba propisivati putem Interneta – kaže ona.

Zašto trčimo prvo na Facebook

Zašto nam je lakše da tražimo lek po Internetu, umesto kod lekara? Da li je naša zdravstvena kultura niska, a kad pricamo o našim iskustvima,ne znamo razgovarati pravilno pa naš lek namećemo i drugima?

Psiholog Mirjana Stojanovska – Jovanovska smatra da je zdravstvena kultura vrlo niska i kod onih što traže rešenje po forumima i grupama, a ne idu kod lekara, a i kod onih koji nepravilno odgovaraju.

– Dobro je što ima grupa u kojima se ljudi međusobno podržavaju i dele iskustva. Međutim, treba biti vrlo oprezan kad se radi o našem zdravlju. Mislim da bi bilo jednostavnije kad bi svaka grupa imala pravila kako postupiti. Mora da se zna da se prvo ide kod lekara, a ne lek da se traži po Facebooku. I moramo se naučiti da pričamo samo o iskustvu, ali ne i da lečimo ako nismo lekari – kaže ona.

O potrebi da konstatno objjavljujemo priče o našem zdravstvenom stanju ili o onome šta nam se događa svakodnevno u životu, mora se dobro razmisliti – nastavlja psiholog.

– Socijalne mreže su dobre za druženje. Ali moramo se zapitati šta se događa ako celi svoj život i zdravstveno stanje pretočimo tamo. Možemo pretpostaviti da neko ima premalo socijalnog života, da je nezadovoljan..Ipak, moramo razmisliti o kvalitetu svog života – kaže ona.

Pravi alat u pogrešnim rukama je opasno oružje

Doc.dr. Miroslav Pendaroski –  psiholog, pojašnjava da za sve u životu, naročito kad su u pitanju naši najmiliji, priča uvek ima dve strane medalje. Postojanje foruma, grupa, okupljanja, blogova i drugog za pomoć, zdravlje, podršku, svakako da je ponuđeno iz najpozitivnijih principa. Ta mesta gde se virtuelno susrećemo mogu biti način podrške i pomoći kad je čovek u teškom stanju i kada ne vidi spas.

– Znamo da kad si  na muci, obratićeš se i đavolu ako treba – tako priča naš narod. Na tim grupama često čitamo o iskustvima, vidicima, spoznanjima da kad je covek na muci, onda ima potrebe za malo razvedravanja, odnosno da se oseća shvaćeno i da ga neko razume. Ali kao u celom virtuelnom prostoru gde svakodnevno boravimo i u ovakvim grupama se kriju zamke. Naime, vrlo je teško da se bude svestan sa kime se razgovara, od koga dobijamo savete (naročito ako su za zdravlje, odnosno protiv neke bolesti), iz prostog razloga sto mi NE ZNAMO IDENTITET, motive, narav i šta ima za cilj naš sagovornik – kaže Pendaroski.

Ta neka moda, u tome da smo svi EKSPERTI  za hranu, zdravlje, terapije i slično, liči na opasnu igračku koja može ugroziti ŽIVOT i da dovede u zabludu, posebno u trenucima kad smo najranjiviji, kad se brinemo o zdravlju naše dece.

– Čak i da ne želimo, možemo nekoga povrediti, da mu nanesemo štetu i da ga dovedemo u nedoumicu. Osim toga, informacije znaju ponekad biti vrlo kontradiktorne, suprotstavljene, pa onda ne znamo koga poslusati. E to nas treba zamislit  na  opštem nivou, treba nas baciti u duboku dilemu o svom ovom novokomponovanom svetu sveznajućih likova, majstora, “lekara” – svet u kome svi znamo sve, a niko nije saznao ništa.
Da ostavimo stručnu pomoć u rukama onima koji su o tome učili. Neko je nekad rekao da je pravi alat u pogresnim rukama opasno oružje, pa vi sami izvedite zaključak – kaže Pendaroski.

Svaka četvrta Britanka, sama postavlja svoju dijagnozu


Jedno od poslednjih istraživanja, pokazalo je da je svaka četvrta žena barem jednom sebi sama postavila dijagnozu za svoju bolest, pritom konsultujući Google, koji daje linkove ka raznim forumima, socijalnim mrežama i web stranama.  Britanski “Daily Mail”, koji je preneo rezultate tog istraživanja, kaže da su sve te žene postavile pogrešne dijagnoze, a neke su odredile i terapije na osnovu toga što su surfale po Internetu. Time su samo pogoršale svoje zdravstveno stanje i lečenje.

U ovo istraživanje je bilo uključeno 1000 žena, a jedna petina su same zaključile da imaju neku tešku bolest na osnovu onoga što su pročitale na Internetu. Odlaganje poseta lekaru, na račun Internet lečenja, samo produžava agoniju, pokazala je anketa u kojoj je najveći deo žena na kraju ipak priznao da su danima i danima razgovarali po Internetu o svom zdravstvenom problemu. Čak jedna trećina je priznala da je zbog tog Google-lečenja odložila posete lekaru, odnosno odložila stručno lečenje za čak 2 nedelje.
Svaka deseta žena, pokazalo je istraživanje, je čekala i po nekoliko godina, razmišljajući da li su simptomi i bolesti koje ima dovoljno opasni da zatraži realnu stručnu pomoć.

Izvor
http://www.novamakedonija.com.mk/NewsDetal.asp?vest=95141014538&id=9&prilog=0&setIzdanie=23266

 

Social Comments

Related Posts

Tags

Share This

Leave a Reply