Da li je strah od vanzemaljaca opravdan?

Jun 17, 2014 by

Primer dobroćudnog vanzemaljca. Film “E.T”

                      Često, možda čak i previše često, imamo priliku da u holivudskim filmovima gledamo “male zelene” (mada su retko kada mali, a još ređe zeleni) kako pokušavaju da nam osvoje planetu. Donekle je razumljivo zašto se bojimo. Bojimo se svega nepoznatog jer smo tokom evolucije morali biti plašljivi kako bi preživeli. Dakle, strah nam je urođen i bio nam je koristan u prošlosti. Ipak, iako urođen on nije uvek potreban. Ovde ću, pak, morati da se zaustavim na trenutak kako bih vam naglasio da ne napravite grešku i pomešate strah sa opreznošću (za razliku od straha opreznost je uvek potrebna). Filmovi u kojima vanzemaljci dominiraju našom planetom dok smo im mi samo sitan, usputni problem koji je relativno lako rešiti predstavljaju samo vizuelizaciju tog straha. Ipak, koliko god mi voleli da gledamo takve filmove dok sedimo na ivici stolice i prosipamo kokice okolo dok se glavni likovi za dlaku vade iz nemogućih situacija, ovaj scenario je vrlo malo verovatan.
1964. godine ruski astrofizičar Nikolaj Kardašev formulisao je tri tipa civlizacija prema stepenu njihovog razvoja. Nešto kasnije je Karl Segan poboljšao ovu podelu tako što je uveo količinu energije kojom svaki tip civilizacije raspolaže. Ova podela sada izgleda ovako:

Tip I (K I)

Civlizacija ovog tipa sposobna je da kontroliše energiju svoje planete, da predviđa i predupređuje zemljotrese i utiče na klimu. Ovaj tip civilizacije još uvek ne raspolaže tehnologijom koja bi je spasila od izumiranja usled prirodnih katastrofa (sudar sa kometom ili asteroidom, na primer).  Raspolaže energijom kojoj odgovara 10^16 – 10^17W

(Naša civilizacija još nije dostigla ovaj stepen razvijenosti već pripada tipu 0,7  (ne kontrolišemo sve energetske resurse, posebno ne  energiju koja nam dolazi sa Sunca.))

Tip II (K II)

Ovaj tip civlizacija karakteriše to što su detaljno istražile svoj sistem, kontrolišu energiju matične zvezde i sposobne su da kolonizuju obližnje zvezde. Civilizacije ovog tipa naizgled su imune na izumiranje. Sposobne su da kontrolišu opasne procese na svojoj planeti (vulkane, zemljotrese…) i da se odbrane od kometa i asteroida (uništavanjem, skretanjem sa putanje…). Ovakve civilizacije su vrlo vidljive i tragovi njihovog postojanja mogu se videti na rastojanju do 10 miliona svetlosnih godina. Raspolažu energijom od 10^26W

Tip III (K III)

Ovaj tip čine najnaprednije civilizacije, one kontrolišu energiju čitave galaksije (10^35W), upravljaju prostor-vremenom i njihovu egzistenciju može da ugrozi jedino prestanak postojanja samog kosmosa. Civilizacije ovog tipa vidljive su na rastojanju do 10 milijardi svetlosnih godina.

Iz ove podele nam je jasno da civilizacije Tipa II i Tipa III  nema  jer bismo bili u mogućnosti da vidimo tragove njihovog postojanja. Ipak, ne trebamo biti obeshrabreni tom činjenicom jer uvek postoji mogućnost da tragove tih civilizacija ne vidimo jer nismo dovoljno napredovali da bi posedovali tehnologiju koja je to u stanju. U svakom slučaju ostaje nam da bliže sagledamo šta bi se dogodilo ako bi do nas došla neka od takvih civlizacija.

Susret sa civilizacijom Tip II

Large_Gray-Alien-Digital-Sculpture

Tipičan izgled vanzemaljca

Već smo rekli da je civilizacija ovog tipa sposobna za kolonizaciju drugih, obližnjih zvezdanih sistema. Upravo u toj činjenici leži jedini, mada slabašan razlog za strah. Slabašan jer su civilizacije koje su dostigle ovaj stepen razvoja gotovo izvesno prevazišle potrebu za ratovanjem. Da bi bilo koja civilizacija dostigla ovaj stepen ona je morala da sazri. Tačnije, morala bi da prepozna i izbegne sve opasnosti za svoj opstanak, a priznaćete, ratovanje itekako spada u njih pogotovo ako se setimo moći našeg oružja iako nismo stigli ni do civilizacije tip I. Imajući ovo u vidu mali su izgledi da bi nam poseta bića koja pripadaju civilizaciji tipa II na bilo koji način štetila, bio bih slobodan da pretpostavim kako bi se ona bazirala na dobronamernoj razmeni znanja pre nego na kolonizaciji naše planete. Još jedan od razloga zbog koga imam takvo mišljenje leži u činjenici da ove civilizacije već raaspolažu sa dovoljno tehnologije da sintetišu sve neophodne resurse i da kolonizuju druge sisteme samo zbog nedostatka životnog prostora za sve brojniju populaciju (setimo se, prevazišli su ratove i sposobni su da menjaju klimu i izbegnu prirodne katastrofe)  što znači da bile sposobne da stvore podesna mesta za život svoje vrste i od onih planeta koje prirodno to ne mogu. To su dobre vesti jer se u njihovim očima naša planeta ne bi posebno izdvajala od bilo koje druge u Sunčevom sistemu.

Susret sa civilizacijom tip III

Ovakav susret najverovatnije možemo da zaboravimo, bar za sada. Zašto? Civilizacije ovog tipa su suviše napredne za nas pa bi njihova tehnologija nama delovala kao magija niti bi na trenutnom stupnju razvoja mogli da je razumemo čak ni kada bi nam bila detaljno objašnjena. Sa druge strane ovaj tip civilizacije najverovatnije ne bi bili u stanju ni da detektujemo čak i da nam se njihovi predstavnici ovog trenutka nalaze u orbiti, jednostavno, njihova tehnologija je suviše napredna za nas.
Da bi se ovaj susret odigrao najlogčnije je pretpostaviti da smo i mi dovoljno napredovali do stupnja u kome bismo bili u stanju da razumemo njihovu tehnologiju ako bi nam ona bila objašnjena. To samo po sebi znači da bismo i mi kao vrsta morali da “prerastemo” potrebu za ratovanjem čime bi eliminisali dobar deo opasnosti prilikom susreta.

Susret sa civilizacijom tip I

Ovaj susret sam namerno ostavio za kraj iz jednog prostog razloga –  o njemu nema šta da se kaže. Civlizacija ovog tipa još nije ovladala međuzvezdanim putovanjima i najverovatnije je prezauzeta obezbeđivanjem sopstvenog opstanka. Ovaj tip civilizacije verovatno nije prevazišao ratovanje, ali to na nas svakako ne bi uticalo jer ni mi, a ni oni, nemamo tehnologiju da doputujemo do onog drugog i započnemo kavgu.

Zaključak

Izgleda daleko realnije plašiti se naše reakcije na vanzemaljce nego plašiti se samih vanzemaljaca. Logično je pretpostaviti da bi civilizacija između tipa 2 i 2,5 imala oružje sa sobom. Ovo oružje ne bi bilo korišćeno za napad već za odbranu jer je, takođe, sasvim logično zaključiti da bi svemirski putnici nailazili na druge civilizacije koje ne bi bile na istom stupnju razvoja kao njihova a još manje bi istovetno reagovale na njih. Dakle, pri eventualnom susretu sa vanzemaljcima daleko više pažnje trebamo posvetiti svojim postupcima nego njihovim, višestruko je veća verovatnoća da dolaze u miru nego da osvoje našu planetu.

Social Comments

Related Posts

Tags

Share This

Leave a Reply