Autizam i tretman

Nov 1, 2014 by

Milos Babic – Department of Neuroscience,  The University of Arizona

Članak je napisan da bi se razumelo šta je to autizam, kako nastaje i koje su metode lečenja. Veoma je bitno da ga iščitaju mame koje tvrde da su njihova deca postala autistična posle primanja vakcina.

“tekst je preuzet iz diskusije na Internetu,”

Autizam

Osnovni aspekt autizma je problem u formiranju nervnih mreža. Ćelije ne migriraju kako treba, ne formiraju pravilne sinapse, i te sinapse se ne razvijaju kao što bi trebalo.

Ovaj problem u mozgu proizvodi psihološke simptome autizma. Ali nervni sistem je neophodan i za normalno funkcionisanje probavnog sistema – našim želucem i crevima upravlja sistem od sto miliona nervnih ćelija, u ogromnoj i veoma komplikovanoj mreži.

Probavni (enterički) nervni sistem zahteva normalnu funkciju nerava isto koliko i sam mozak. Ako postoji problem sa formiranjem sinapsi i normalnim razvojem neurona, taj problem će zahvatiti creva jednako koliko i mozak.

Dakle, dete ima bolest koja proizvodi probleme sa nervima -> ti problemi sa nervima proizvode autistične probleme sa ponašanjem i kognicijom, ali *takođe* proizvode i probleme sa varenjem i funkcijom probavnog trakta. Sve dolazi iz istog izvora.

Roditelji autistične dece često nisu svesni da enterički nervni sistem uopšte postoji, i onda zaključuju obrnuto: vide da dete ima problema sa crevima, varenjem i ishranom. Onda zaključe da je ishrana problem, i da možda promenom ishrane mogu da poprave kognitivne simptome.

http://en.wikipedia.org/wiki/Enteric_nervous_system

http://www.psyking.net/id36.htm

>Ona sto mene me intrigira e zosto raste brojot na tie genetically vunerable deca? Zosto nasite geni (moite i na maz mi) izmutirale ili sto i da e?

Porast slučajeva autizma je uglavnom uzrokovan promenama u dijagnozi (deca koja danas dobijaju dijagnozu autizma su ranije dobijala dijagnoze “dečje šizofrenije” ili retardacije).

Najveći deo ostatka rasta je uzrokovan povećanom prosečnom starošću roditelja (pogotovo očeva).

Oko 10-20% povećanja ima nepoznate uzroke. Znamo da nisu teški metali, znamo da nisu vakcine, znamo da nije neka nova infektivna bolest, i eliminisali smo većinu vrsta zagađenja. Još uvek se ne zna šta je uzrok za ovaj deo populacije. Možemo da nagađamo (postoje razne zanimljive ideje), ali za sada niko nema podatke koji su čvrsti na bilo kom planu.

Tretman

Kratak odgovor na ovo pitanje je da ti protokoli u najboljem slučaju ne rade ništa, a mogu da ZNATNO štete deci. Pogotovo DAN! predstavlja jednu tešku, kriminalnu pljačku roditelja i maltretiranje dece u neviđenim proporcijama.

Duži odgovor je sledeći:

Autizam je u mnogim aspektima bolest USPORENOG razvoja. Dakle, neke stvari se događaju kasnije nego što bi normalno trebalo. Određen broj dece (između 3% i 25%, zavisno od nivoa stringencije koji se koristi u odabiru slučajeva) koji imaju dijagnozu autizma u mlađim godinama kasnije tu dijagnozu potpuno izgube (dakle, nemaju simptome autizma kasnije u životu). U mnogim slučajevima, drugi simptomi se ublaže ili nestanu.

Dalje, deca sa autizmom se adaptiraju i uče isto kao i druga. Kroz vreme, ona često nauče kako se mogu savladati neke od prepreka i problema, i kako se mogu kontrolisati neki aspekti bolesti. Dakle, dete će samo od sebe da se često “poboljša” samo zato što je naučilo kako da se izbori sa nekim simptomom, ili kako da zaobiđe neki kognitivni problem.

Problem sa ovom situacijom je stara “post hoc ergo proper hoc” logička greška. Uzmimo sto dece sa autizmom, i sačekajmo godinu dana. Dvadesetoro dece će imati vidljiva poboljšanja, i još dvadesetoro će imati mala poboljšanja. Bez ikakve značajne intervencije.

Uzmimo sto dece sa autizmom, i dajmo im vitamine i minerale. Dvadesetoro dece će imati vidljiva poboljšanja, i još dvadesetoro će imati mala poboljšanja. Sve isto kao da vitamina nije bilo, osim jednog detalja: sada imamo četrdeset parova roditelja koji su *ubeđeni* da vitamini pomažu. Videli su svojim očima: dali su detetu vitamine, i dete se polako popravilo!

Na ovoj osnovi se prodaju svakakva čuda. Mnoga od ovih su JEZIVA (recimo, Lupron terapija je nešto za šta nadrilekari treba da idu u zatvor). Deca se izlažu raznim mućkalicama, dobijaju injekcije nepotrebno, imaju potpuno besmislena ograničenja ishrane, itd, itd. Samo ih maltretiraju, a NIŠTA ne pomažu.

Jedine terapije koje vrede novca su bihevioralne (ABA). Mada ne rade kod svih slučajeva, one su jedine za koje je izmerena realna greška kada se urade stvarne studije. Par referenci:

http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/23320807

http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/24799263

Ova druga studija je posebno zanimljiva, pošto pokazuje veliku razliku u efektima. Deca koja su što ranije u životu počela sa što agresivnijom bihevioralnom terapijom imaju veću šansu da postignu “optimalni rezultat” – normalnu kogniciju i sposobnost za funkciju u društvu. Deca koja su tretirana farmakološkim tretmanima i promenama ishrane završe u “high-functioning autism” kategoriji, koja i dalje zahteva nadzor i intervenciju.

Vitamini generalno ne pomažu nikome ko ne pati od akutne avitaminoze; dakle, osim ako čovek ne jede veoma lošu ishranu, male su šanse da će mu nedostajati neki vitamin. Simptomi avitaminoze su potpuno nezavisni od autizma: dete sa autizmom može da dobije avitaminozu, i ta avitaminoza se može onda izlečiti vitaminima, ali to neće imati nikakvog uticaja na sam autizam. Određeni vitamini imaju vidljive negativne posledice (pogotovo vitamin A i beta-karoten) kada se uzimaju u značajnim dodatnim količinama.

Isto važi i za minerale: nedostatak je moguć, ali redak, i dodavanje ne pomaže ništa.

Druge stvari koje ovakvi protokoli daju su često veoma smešne. Recimo, neurotransmiteri. Kao neuronaučnik, mogu da vam kažem sledeće: kada bi neurotransmiteri uzeti kroz dijetu stizali do mozga, bili bi smrtonosni. Cela stvar bi bila smešna, da očajni roditelji ne bacaju toliku količinu novca na gluposti.

Treća kategorija su kriminalne stvari: Lupron, kelacija i drugi tretmani “protiv teških metala,” razne ekstremne “detox” dijete, injekcije vitamina B12… Video sam slučaj deteta koje je (po savetima nadrilekara kojima roditelji apsolutno veruju) uzimalo i po trideset pilula svaki dan, dobijalo dve injekcije dnevno, i koje je smelo da jede samo voće, povrće i jogurt. Dođe čoveku da udavi te budale od roditelja: da im dete već nema autizam, napravili bi mu teške psihološke i fizičke probleme – sve, naravno, iz najboljih namera.

Ne postoje nikakve infekcije virusima koje su krive, ne postoje testovi za te infekcije, niti postoje terapije apropo toga koje imaju ikakvog efekta na autizam.

Jedina “siva oblast” je ishrana, ali ne zato što leči autizam. Kod ishrane (što uključuje i potencijalne probiotike), odluku treba donositi na osnovu jednog prostog faktora: koja hrana prija detetu, i koja omogućuje da ono ima potpunu i raznovrsnu ishranu sa minimumom probavnih problema.

Autistično dete već ima masu problema sa kojima mora da se svakodnevno bori. Kada se na to dodaju, recimo, zatvor ili bolovi u stomaku, situacija je još gora. Svako dete će da bude kenjkavo ako ga boli stomak – zamislite sad tek autistično dete koje ne može da roditeljima ni objasni šta ga boli, gde, i kako? Otud, ako se nađe dobar sistem ishrane, to pomaže detetu da bude koncentrisanije, da manje bude uzbuđeno, i da može lakše da se izbori sa drugim problemima u životu. Ovo zatim pomaže u daljem razvoju i maksimizuje šansu da će problemi možda biti (makar donekle) rešivi.

(Cela situacija sa ishranom je takođe deo “biomed” prevare koju guraju nadrilekari. Mnogi roditelji dece sa autizmom prijavljuju da se njihovo dete znatno popravilo nakon što su prešli na dijetu X ili Y ili Z. I onda veruju da je dijeta nekako “popravila” ili “leči” autizam. U stvarnosti, imali su dete sa autizmom koga je često boleo stomak; sada imaju dete sa autizmom koga više ne boli stomak tako često.)

Dakle, ako neka hrana smeta detetu, izbegavajte je. Ako neka hrana prija, i dete je raspoloženo nakon nje, i ima dobru probavu (i ne dobija zatvor ili proliv od nje), koristite je. Isto važi i za probiotike. Probajte, vidite da li pomažu (u najvećem broju slučajeva ne prave nikakvu razliku), i ako pomažu… Imajte u vidu da NIŠTA od ovoga ne bi trebalo da bude skupo. Ako vam neko prodaje probiotik za velike pare, taj vas pljačka.

I za kraj, da bude naglašeno: trenutno na tržištu ne postoji ništa što se može “dati” detetu u obliku pilule, tečnosti ili hrane što može da zaista pomogne apropo same centralne bolesti. Apsolutno nijedna terapija ne postoji koja pomaže protiv autizma, ili koja leči autizam, ili koja na bilo kakav način pozitivno utiče na autizam. Nema ničega ni na vidiku: još uvek ne razumemo osnovne mehanizme dovoljno dobro – a i kada ih razlučimo, već znamo da će biti jako teško naći lekove koji ih precizno ciljaju.

Radi primera, jedna oblast koja mnogo obećava: metabotropički receptori glutamata. Vidi se da postoji disfunkcija i da se verovatno mogu poboljšati mnogi simptomi kroz manipulaciju ovog sistema. Ali, nije još 100% jasno da li nam treba dodatna inhibicija ili aktivacija. Plus, neprecizna manipulacija može da proizvede epileptične napade, ili čak neurodegeneraciju (kroz ekscitotoksičnost). Ima još, po mojoj proceni, pet do deset godina rada pre nego što može da se počne sa desetogodišnjim procesom razvoja lekova koji ciljaju na tu metu.

Do tada, jedino rešenje je raditi najbolje što se može.

Bihevioralna terapija, što ranije i što agresivnije, je trenutno apsolutno najbolji pristup. Early Start Denver Model je dobar početak, ako gledate šta može i gde. Opet, ŠTO RANIJE je najvažnija stvar: postoje preliminarni (pažnja: VRLO preliminarni, treba da se proveri detaljno) rezultati koji ukazuju da se mnogi od simptoma mogu potpuno sprečiti u mnogim slučajevima, ako terapija počne još pre prve godine života.

http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/23101741

http://link.springer.com/article/10.1007%2Fs10803-014-2202-y

Majka autisticnog deteta

Daleke 2000 te nije bilo ovoliko prefriganih sharlatana, nekako je bilo lakshe da vidis ko je ko, mada eto i mi smo otisli na nekoliko takvih konsultacija. Od intravenskog h.peroksida /klistira (naturopati), preko helacione terapije ,  hiperbaricne komore,  MMS, isterivanja djavola,GFCF dijeta , candida dijeta , keto dijeta, anti-parazitna dijeta, raw, juicing, starving, hipervitaminozne terapije, homeopatije (voda), hladno tusiranje (jopet voda)….da ne pricam( NISTA od ovog nismo primenili, osim zdravo razumne ishrane,i danas mi je drago). I kao neko sa med. obrazovanjem, jedva sam se snasla, a tek roditelji koji ne razumeju ni pola od toga. A to je KLJUC nadrilekarstva- ako nista ne razumes, a traze pare, najbolje bezi glavom bez obzira dok nisi osakatio dete gore no autizam.

Social Comments

Leave a Reply