10 naučnih pojmova za koje bi naučnici voleli da ih prestanete pogrešno upotrebljavati

Jun 17, 2014 by

words

Mnogi pojmovi iz sveta nauke su prokrčili svoj put prema svakodnevnom jeziku, i nažalost, skoro uvek se koriste pogrešno. Grupa naučnika je upitana da nam navede pojmove za koje oni smatraju da se najčešće nepravilno tumače. Ovo su deset najčešćih termina.

  1. Dokaz

Fizičar Sean Carroll kaže:

Rekao bih da je “dokaz” najpogrešnije shvaćen koncept iz nauke. On ima tehničku definiciju (logična demonstracija da određeni zaključci slede iz određenih pretpostavki) koja je snažno u suprotnosti sa onim kako se koristi u neobaveznom razgovoru, u kom je bliže značenju  “jakog dokaza za nešto”. Postoji neslaganje između toga kako naučnici govore i šta ljudi čuju, jer naučnici imaju tendenciju da na umu imaju čvršću definiciju. Po toj definiciji, nauka nikada ne dokazuje nešto! Dakle, kada nas pitaju “Koji je vaš dokaz da smo evoluirali od drugih vrsta?” ili “Da li zaista možete dokazati da su klimatske promene izazvane ljudskom aktivnošću?” skloni smo da izvrdavamo, radije nego da jednostavno kažemo “Naravno da možemo”. Činjenica je da nauka nikada zapravo ne dokazuje ništa, već stvara sve pouzdanije i sveobuhvatnije teorije o svetu,  koje su, ipak, uvek predmet za ažuriranje i poboljšanje, i to je jedan od ključnih aspekata zbog kojih je nauka toliko uspešna.

  1. Teorija

Astrofizičar Dave Goldberg ima teoriju o reči teorija:

Pripadnici opšte javnosti (zajedno sa ljudima sa ideološkim stavovima) čuju reč “teorija” i izjednače je sa “idejom” ili “pretpostavkom”. Mi znamo bolje. Naučne teorije su čitavi sistemi testiranih ideja koje imaju potencijal da budu opovrgnute bilo novim dokazom ili eksperimentom koji neko može da izvede. Najbolji teorije (u koje uključujem Specijalnu teoriju relativnosti, kvantnu mehaniku i evoluciju) su izdržale stotinu ili više godina izazov, bilo od ljudi koji žele da se dokažu pametnijim od Ajnštajna, ili od ljudi koji ne vole izazove njihovom pogledu na svet. Konačno, teorije su fleksibilne, ali ne beskrajno. Mogu biti nepotpune ili pogrešne u nekom konkretnom detalju, a da se ne obori cela teorija. Teorija evolucije je adaptirana tokom mnogih godina, ali ne toliko da bi postala neprepoznatljiva. Problem sa frazom “samo teorija”, jeste da ona implicira da je naučna teorija mala stvar, a ona to nije.

1

  1. Kvantna neizvesnost i kvantna neobičnost

Goldberg dodaje da postoji još jedna ideja koja je pogrešno protumačena, i to još lošijei  od “teorije”. To je kad ljudi prisvoje pojmove iz fizike za njuejdžerske ili spiritualne svrhe:

Ovo pogrešno razumevanje je eksploatacija kvantne mehanike od strane izvesnog “soja” spiritualista i “samopomagača”. Kvantna mehanika ima merenje u svojoj srži. Posmatrač koji meri položaj ili momentum ili energiju uzrokuje “kolaps talasne funkcije”, nedeterministički. Ali, samo zato što univerzum nije deterministički, ne znači ga vi kontrolišete. To je izuzetan (i iskreno, alarmantan) stepen u kom su kvantna neizvesnost i neobičnost neraskidivo povezani u određenim krugovima sa idejom duše, ili idejom o ljudima koji kontrolišu univerzum, ili nekom drugom pseudonaukom. Na kraju, mi smo napravljeni od kvantnih čestica (protona, neutrona, elektrona) i deo smo kvantnog univerzuma. To je kul, naravno, ali samo u smislu da je cela fizika kul.

  1. Naučeno u odnosu na urođeno

Evolucioni biolog Marlene Zuk kaže :

 Jedna od mojih omiljenih [zloupotreba] je ideja ponašanja “naučeno u odnosu na urođeno” ili bilo koje druge verzije urođeno – stečeno. Prvo pitanje koje dobijam kada pričam o ponašanju je najčešće da li je to “genetski ” ili ne, što je nesporazum jer sve osobine, sve vreme, su rezultat gena i okruženja. Samo razlika između osobina, a ne sama osobina, može biti genetska ili naučena – kao ako imate identične blizance koji su odrasli u različitim sredinama i rade nešto drugačije (kao na primer, govore različite jezike), onda je ta razlika naučena. Ali pričanje francuskog ili italijanskog ili bilo čega, samo po sebi nije potpuno naučena osobina, jer očigledno neko mora da ima određenu genetsku pozadinu da bi bio u stanju da govori uopšte.

 foods

  1. Prirodno

Sintetički biolog, Terry Johnson, kaže da je zaista umoran od nerazumevanja ljudi šta ta reč znači :

 “Prirodno” je reč koja se koristi u mnogim kontekstima sa toliko različitih značenja da je to postalo gotovo nemoguće raščlaniti. Njegova najosnovnija upotreba, kojom se pravi razlika između pojava koje postoje samo zbog čovečanstva i pojava koje ne postoje samo zbog tog, pretpostavlja da su ljudi nekako odvojeni od prirode, a naši radovi su neprirodni u odnosu na, recimo, dabrove ili pčele.

 Kada je reč o hrani, “prirodno” je čak skliskiji termin. On ima različita značenja u različitim zemljama, a u SAD, FDA je odustao od smislene definicije prirodne hrane (uglavnom u korist pojma “organski”, što je još jedna nebuloza). U Kanadi možete plasirati kukuruz kao “prirodan” ako se izbegne dodavanje ili oduzimanje raznih stvari pre prodaje, ali sam kukuruz je rezultat hiljada godina selekcije od strane ljudi, od fabrike koja ne bi postojala bez ljudske intervencije.

  1. Gen

Johnson je još više zabrinut zbog upotrebe reči gen:

Trebalo je 25 naučnika i dva uzastopna dana da se dođe do: “lokatibilna regija sekvence genoma, odgovara jedinici nasledstva, koja je povezana sa regulatornom regijom, transkribovanom regijom i/ili drugim funkcionalnim regijama sekvence.” To znači da je gen diskretno parče DNK na koje možemo ukazati i reći “da čini nešto ili reguliše izradu nečega”.  Nije bilo tako davno kada smo mislili da većina našeg DNK ne radi ništa, zvali smo je “džank DNK”, ali smo otkrili da veliki deo tog “smeća” ima svrhe koje nisu odmah očigledne.

Tipično “gen” se najčešće pogrešno upotrebljava kada iza sledi “za”. Postoje dva problema sa ovim. Svi imamo gene za hemoglobin, ali nemamo svi anemiju srpastih ćelija. Različiti ljudi imaju različite verzije gena hemoglobina koji se nazivaju aleli. Postoje aleli hemoglobina koji su povezan sa bolestima srpastih ćelija, i drugi koji nisu. Dakle, gen se odnosi na porodicu alela, i samo nekoliko članova te porodice, ako ih ima, su povezani sa bolešću ili poremećajem. Gen nije loš – verujte mi, nećete dugo živeti bez hemoglobina – mada posebna verzija hemoglobina koju imate može biti problematična.

 Najviše brinem o popularizaciji ideje da kada je genetska varijacija u korelaciji sa nečim, to je “gen za” to nešto. Jezik sugeriše da “ovaj gen izaziva bolesti srca”, a u realnosti obično “izgleda da ljudi koji imaju ovaj alel imaju nešto veću učestalost srčanih bolesti, ali ne znamo zašto, a možda postoje kompenzujuće prednosti ovog alela koje nismo primetili, jer nismo bili u potrazi za njima”.

  1. Statistički značajno

Matematičar Jordan Ellenberg o ovom pojmu kaže:

 “Statistički značajno” je jedna od onih fraza za koje bi naučnici voleli da imaju šansu da se vrate nazad i preimenuju je. “Značajan” sugeriše značaj; ali test statističke značajnosti, razvijen od strane britanskog statističara R.A. Fishera, ne meri značaj ili veličinu efekta, već samo da li smo u stanju da ga razlikujemo, koristeći naše najoštrije statističke alate, od nule. “Statistički gledano primetan” ili “statistički uočljiv” bi bilo mnogo bolje.

 survival

  1. Opstanak najsposobnijih

Paleoekolog  Jacquelyn Gill kaže da ljudi pogrešno razumeju neke od osnovnih načela evolucione teorije:

Na vrhu moje liste će biti “opstanak najsposobnijih”. Prvo, to nisu, ustvari ,Darvinove sopstvene reči, i drugo, ljudi imaju pogrešno shvatanje o tome šta znači “najsposobniji”. U skladu s tim, postoji velika konfuzija o evoluciji uopšte, uključujući i uporne ideje da je evolucija progresivna i usmerena (ili čak namerna od strane organizama; ljudi ne shvataju ideju prirodne selekcije), ili da sve osobine moraju biti adaptivne.

Najsposobniji ne znači najjači ili najpametniji. To jednostavno podrazumeva organizam koji odgovara najbolje svom okruženju, što bi moglo da znači bilo šta od “najmanji” ili “najljigaviji” do “najotrovniji” ili “najsposobniji da živi bez vode nekoliko dana ili nedelja”. Plus, stvorenja ne evoluiraju uvek na način koji objašnjavamo kao adaptaciju. Njihova evolutivna putanja može imati više veze sa slučajnim mutacijama, ili osobinama koje drugi pripadnici njihove vrste nađu atraktivnim.

  1. Geološke vremenske razlike

Gill , čiji je rad centriran na pleistocenskim sredinama koje su postojale pre više od 15 000 godina, kaže da se takođe plaši toga kako malo ljudi razumeju  vremenske okvire na Zemlji:

Jedna stavka na koju često nalećem je da javnost nema razumevanje geoloških vremenskih skala. Bilo šta praistorijsko biva kompresovano u glavama ljudi, i oni misle da smo pre 20 000 godina imali drastično različite vrste, ili čak i dinosauruse. A svakako ne ide u prilog ni to da one male plastične igračke dinosaurusa često uključuju pećinske ljude ili mamute.

10. Organsko

Entomolog, Gwen Pearson, kaže da postoji sazvežđe termina koji “putuju zajedno” sa rečju “organsko”,  kao što su “hemijsko” i “prirodno”:

Manje sam uznemirena zbog načina na koji su ove reči tehnički neispravne. Hrana je sva organska  jer sadrži ugljenik, itd. Moja briga je način na koji ih ljudi  koriste da bi odbacili i minimizovali stvarne razlike u prehrani i proizvodnji.

 Stvari mogu biti prirodne i “organske”, ali i dalje prilično opasne.

Stvari mogu biti “sintetičke” i proizvedene, ali bezbedne. A ponekad i bolji izbor. Ako uzimate insulin, šanse su da je od GMO bakterija, a insulin spasava život.

Izvor: io9

Social Comments

Related Posts

Tags

Share This

Leave a Reply